„Posle Zvezde sam rešio da prestanem“

DW: Nedavno ste u sedmoligašu Donauštaufu predstavljeni kao trener od sledeće sezone i tada ste rekli da su vam porazi „jedan od najgorih poroka“. Kako se među njima kotira eliminacija Bajerna od Crvene Zvezde 1991. godine?

Klaus Augentaler: (smeh) To je bio jedan od temeljnih razloga da okončam karijeru posle te sezone.

Prestali ste da igrate zbog Zvezde?

Ne zbog toga što smo izgubili od Crvene Zvezde već zbog nuspojava pred utakmicu i pogotovo posle utakmice. Posle utakmice se manje-više radilo o tome da sam dao autogol, iako je golman Rajmon Auman bio uključen u to. Ali pre svega se radilo o optužbama trenera da sam pred utakmicu održao tajni sastanak sa ekipom. Taj sastanak bio je međutim sazvan i održan sa pozitivnim namerama po ekipu.

A zapravo je u Beogradu išlo dobro po Bajern, Vi ste dali gol uz neverovatnu grešku Stojanovića. Onda Vam se desio taj poslednji minut. Posle ste rekli da ste tako nesrećno šutnuli loptu zbog artroze stopala. Jeste li bili ozbiljni s tim?

Ne, ali šta da kažem, loše sam pogodio loptu, ona ide visoko ka golu i Rajmon Auman je, umesto da je prebaci preko prečke, sam ugurao u gol.

Ovo sa artrozom je bio vic?

Da, da.

Jeste li pričali sa Aumanom o tome?

Da, svakako. To je 99 odsto bila njegova greška. On je to i znao, bio je dovoljno samokritičan. Bilo je to gorko ispadanje, vodili smo 2:1 i pet minuta pre kraja je Roland Volfart pogodio stativu, a gol bi nas vodio dalje. I onda nas u nadoknadi vremena zadesi takva nesreća. Ali posle se o svemu tome nije više pričalo već je tema postalo nešto drugo: za vikend smo imali neku prijateljsku utakmicu i tu me je trener Jup Hajnkes optužio da sam bez njegovog znanja održao tajni sastanak sa igračima pre nego što smo odleteli za Beograd.

Vi ste zaista taj sastanak i sazvali.

Jesam, ali sam to uradio manje-više na podsticaj Ulija Henesa (tada menadžer Bajerna, prim. red.).

Igrače ste okupili u podrumu Vaše kuće. Kako je to izgledalo?

To smo više puta radili u kriznim vremenima. Tada bih, kao kapiten, pozivao igrače mojoj kući i razgovarali bismo o problemima. Prethodnog vikenda smo u Gladbahu pred kraj utakmice izjednačili na 1:1 i time je prvenstvo ostalo otvoreno (prvak je postao Kajzerslautern, prim. red.). Uli Henes mi je rekao da još jednom treba da dam sve od sebe da pokrenem tim i ja sam rekao da hoću, iako smo kod kuće izgubili 2:1 od tada jake beogradske ekipe. I u Beogradu smo skoro prošli dalje. Rekao sam pre toga momcima da ćemo dati sve od sebe, da imamo šansu iako smo kod kuće izgubili. Zamalo smo propustili ulazak u finale.

Jeste li tada probali da „ukradete“ posao Hajnkesu i na tom sastanku dogovorite taktiku?

Ne, ne, nije se radilo o taktici, to je određivao Jup Hajnkes. Radilo se o našem pristupu, stavu, o mogućim razlozima što tada nismo bili prvi na tabeli u prvenstvu i o tome da, uprkos porazu od Zvezde, ipak možemo da prođemo dalje u Beogradu. Hajnkes je bio neko vreme ljut jer nije znao da sam sazvao sastanak tima. Ali to smo više puta radili bez trenera.

Kao trener Volfsburga imali ste neobičnu konferenciju za štampu gde ste u 42 sekunde postavili sami sebi četiri pitanja, odgovorili na njih, i napustili konferenciju. Da ste imali priliku, šta biste sebe pitali posle dvomeča sa Zvezdom?

Zašto smo izgubili kod kuće? Doduše, Crvena Zvezda je imala senzacionalno dobru ekipu. Ali pitanje je zašto smo izgubili kod kuće. Ranije smo izgubili kod kuće i od Intera, ali smo onda u Milanu prošli dalje. I na to sam upravo ciljao, da na savet Ulija Henesa još jednom mobilišem ekipu kako bismo možda ipak ušli u finale.

Nedavno su Bajern i Zvezda igrali košarkašku Evroligu u Beogradu i na tribinama je bio jedan navijač sa Vašom slikom i natpisom „Vielen Dank, Herr Augenthaler“ („Mnogo hvala, gospodine Augentaler“). Znate li da Vas je autogol načinio besmrtnim u Srbiji?

(smeh). Ne, nisam znao.

Koga ste najviše cenili iz tog tima Crvene Zvezde?

Imali su četiri, pet super igrača… ne sećam se kako se zvao onaj brzi napadač.

Pančev ili Binić?

Pančev! Da, Pančev. Zbog njega smo menjali taktiku tako da Štefan Rojter igra libera, jer je Pančev bio tako brz, a ja sam igrao protiv Prosinečkog u sredini.

U oba tima tada je bio po jedan stranac, Danac Laudrup u Bajernu i Rumun Belodedić u Zvezdi. Fudbal se baš promenio otada.

Da, nažalost. Ali pravila su se promenila još presudom u slučaju Bosman. Gledam i sada Bundesligu… dobro kažete, tada su te dve ekipe imale po jednog stranca, danas u ekipama igraju možda tri ili četiri Nemca.

Tada je još bilo moguće da igra recimo jedan Robert Prosinečki, genijalni fudbaler, ali čovek koji je pušio cigaretu za cigaretom. I Vi ste pušili?

Jesam, i ja sam.

Je li istina da ste prešli na e-cigaretu?

Jeste, i to uspešno. Nadam se da ću prestati sasvim.