1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Posle Hrvatske – vrata EU samo odškrinuta?

EU bi jasnije morala da potvrdi perspektivu zemalja iz evropske čekaonice jer evroskepticizam uzima maha, poruka je učesnika diskusije „Hrvatska – poslednja stanica?“ organizovane na Sajmu knjiga u Lajpcigu.

Titel: Endstation Kroatien? Beschreibung: Endstation Kroatien? Südosteuropa und die Perspektiven der EU-Erweiterung. Diskussion über die Zukunft der EU-Erweiterung unter dem Einfluss der Wirtschafts- und Finanzskrise. Leipziger Buchmesse, 14.3.2013. Die Diskussion wurde von Verica Spasovska moderiert. Foto: Nemanja Rujević/dw

Leipziger Buchmesse Panel Endstation Kroatien?

Lekar ima za pacijenta dobru i lošu vest. Kako to biva u vicevima, pacijent najpre traži da mu se saopšti loša. „Otkriven vam je tumor. Ali dobra vest je da patite i od Alchajmerove bolesti, tako da ćete tumor brzo zaboraviti.“ Tako je hrvatski filozof i kolumnista Srećko Horvat započeo izlaganje. „U slučaju Hrvatske, loše vesti su ogromna finansijska kriza i sve više korupcionaških afera. Dobra vest je da će zemlja vrlo brzo biti članica Evropske unije.“

Akst: Nije pitanje da li EU želi nove članice, nego da li su zemlje-aspiranti zaista ispunile neophodne uslove

Akst: Nije pitanje da li EU želi nove članice, nego da li su zemlje-aspiranti zaista ispunile neophodne uslove

Evropska unija, koju Horvat poredi sa Alchajmerovom bolešću, donosi i svoje probleme. „Od 1991. je 60.000 ljudi poginulo pokušavajući da se brodovima dokopa obala Evrope, a prošle godine je prvi brod stigao do Hrvatske. Broj potražilaca azila porastao je za 50 odsto“, kaže Horvat. On dodaje da od hrvatskih političara sve češće čuje izjave koje podsećaju na evropske lidere. „U poslednje vreme ponavljaju ono što je u Italiji rekao Mario Monti – kako je dosadno imati obezbeđeno stalno radno mesto i da su nam potrebni fleksibilni radnici“, priča ironično Horvat o cinizmu.

U prilično zahuktaloj diskusiji, oštro je Horvatu oponirao Hajnc-Jirgen Akst, nemački stručnjak za Balkan. „Evropska unija nije kriva za nezaposlenost u Španiji ili Hrvatskoj. Nezaposlenost je nikla jer su brojne zemlje EU nerazumno privređivale, nisu bile konkurentne i nisu zauzdale finansijska tržišta“, smatra taj profesor. Književnik i novinar Dragoslav Dedović govori o „izgladnelim masama“ južnih članica Evropske unije koje su zapazile „strukturnu neravnopravnost“ Unije.

Ne očekujte obećanja datuma

Zbog problema same unije je, tvrde Dedović i Horvat, sve teže ubediti stanovnike Zapadnog Balkana u evropsku perspektivu. Evroskepticizmu dobrano se doprinosi i iz metropola poput Berlina, odakle je Angela Merkel u decembru glasno poručila da će EU nakon prijema Hrvatske oduzeti gas kada je u pitanju proširenje. „Nalazimo se u mirnijoj fazi krize, ali je nikako nismo prevazišli“, podseća profesor Akst. „U toj situaciji bilo bi neozbiljno da kancelarka obećava nekakve datume i licitira da će neko ući u EU 2017. ili 2023. godine. Takva obećanja ne možete očekivati ni od jednog odgovornog političara“, kaže Akst.

Taj poznavalac situacije na Zapadnom Balkanu, međutim, kritikuje evropske lidere jer ne stavljaju jasno do znanja da su „vrata za proširenje i dalje otvorena“. „Države koje žele u EU treba da nastave prilagođavanje ovdašnjim standardima dok mi treba da nastavimo prilagođavanje njihovim posebnostima. Čekaju nas vremena koja neće biti dinamična kada je u pitanju proširenje EU, ali ne smemo oduzeti svaku nadu zemljama koje teže članstvu“, kaže Hajnc-Jirgen Akst.

Opekli se na Bugarskoj i Rumuniji

Horvat: Dovoljno je da pogledamo primer Slovenije pa da vidimo kako može biti i sa Hrvatskom

Horvat: Dovoljno je da pogledamo primer Slovenije pa da vidimo kako može biti i sa Hrvatskom

Ostavljanje Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, Albanije i Kosova u evropskoj čekaonici, Dragoslav Dedović naziva „igrom pokretnih meta“. On navodi primer Kipra koji je primljen u Evropsku uniju uprkos postojanju dve paralelne države na malom prostoru. „Sada se, međutim, od Srbije traži da trajno reguliše svoju južnu granicu pre prijema u EU“, kaže Dedović. On veruje da su Kipar, kao i Bugarska i Rumunija, ekspresno primljeni iz geo-strateških razloga – da se obezbedi izlaz na Crno more i izvore nafte i tako „potkrešu kandže ruskom medvedu“.

Akst objašnjava da je za Evropsku uniju velika pouka bio prijem ukupno 12 novih članica 2004. i 2007. godine. „Tada se još navijalo da sve bude dobro. Ali postalo je jasno da EU donosi i bolne reforme, zahtev da se bude konkurentan i da se potkreše državni aparat“, kaže profesor Akst. Dedović upravo taj argument – da se EU opekla kod Bugarske i Rumunije pa sada ne želi da ponovi grešku – vidi kao „đubrivo za rast antievropeizma“ na Zapadnom Balkanu. „Pubertetska čežnja naroda da pripadaju Evropskoj zajednici trajno nije zdrava osnova za pridruživanje EU. Ali rastom evroskepticizma potvrđuju se političari koji su oduvek bili protiv Evropske unije“, kaže Dedović.

Profesor Akst smatra da je onda legitimno postaviti i obrnuto pitanje – ne da li Evropa želi nove članice, nego da li su zemlje-aspiranti zaista ispunile neophodne uslove. „Razni populisti koji su na vlasti u nekim zemljama uopšte ne nameravaju da sprovode reforme“, kaže on i dodaje da je „neophodno prevazići umor od reformi“. Hrvatima i ostalima poručuje da Evropska unija nikako nije automatsko rešenje za sve probleme. „Kada je Grčka 1981. ulazila u članstvo, u Atini su verovali da će time nestati sve nedaće. Ako neki Grk nije našao ženu – naći će mu je Evropska unija“, ilustruje Aks hiperbolom. „Ali Grčka je zaista najgori i time najbolji primer – od ulaska pa do krize 2008. godine ta je zemlja dobila 133 milijarde evra koje, kako vidimo, nije upotrebila da načini svoju privredu konkurentnom.“

O komšijama i njihovim kravama

Dedović: U Srbiji se na hrvatsko pristupanje EU gleda sa dozom ljubomore, ali i straha

Dedović: U Srbiji se na hrvatsko pristupanje EU gleda sa dozom ljubomore, ali i straha

U Zagrebu, Sarajevu, Beogradu i Skoplju često se čuje da će ulazak jedne zemlje regiona – Hrvatske – u punopravno članstvo biti zamajac za ostale zemlje. Filozof Srećko Horvat nije optimista: „Dovoljno je da pogledamo primer Slovenije pa da vidimo kako može biti i sa Hrvatskom“, kaže. Podseća da danas u Sloveniji rade mnogi građani BiH, ali da su tamo tretirani kao radnici druge klase. „Nekada su te dve zemlje bile deo velike Jugoslavije, a danas njihovi građani ne uživaju ista prava“, kaže Horvat. Dedović se priseća slovenačko-hrvatske granice nakon prijema Slovenije u EU 2004. „Tada se mogao videti diskriminatorski odnos pasa-čuvara Evropske unije prema bivšim zemljacima“, kaže on.

„U Srbiji se stoga na hrvatsko pristupanje uniji gleda sa dozom ljubomore i dozom straha da će Srbija ostati pred vratima Unije“, kaže Dedović. „Tu je i blagi osećaj nepravde, ako se pogledaju ratne devedesete. Postoji stav da je Srbija kažnjena, a Hrvatska nagrađena.“ Još veći paradoks čeka građane BiH. „Hrvati iz BiH će praktično postati građani EU, dok ostali neće. Dobijamo bukvalno dvoklasno društvo“, podseća Dedović. Ima, kaže, i retkih pametnih glasova koji tvrde da od hrvatskog pristupnog procesa nešto može i da se nauči. „U daljem putu ka EU, kandidati ne moraju da ponavljaju Hrvatske greške, a slobodno mogu da ponove ono što je Hrvatska dobro radila.“

Autor: Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković