1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Posle Hrvatske stop?

U predstavništvu Evropske komisije u Berlinu održana je diskusija na temu: „Hoće li Hrvatska biti poslednja zemlja iz regiona primljena u članstvo EU ili će njeno članstvo otvoriti dalje proširenje EU na zapadni Balkan?“

default

„Hrvatska sa Evropskom unijom ne bi trebalo da ima problema...”

Hrvatska će krajem juna naredne godine biti potpuno spremna da postane 28 članica Evropske unije, izjavio je u Berlinu Vladimir Drobnjak, glavni pregovarač hrvatske vlade sa Evropskom unijom. Drobnjak je poručio da Hrvatska, uz „najlepše more i svoj strateški položaj za evropsku energetsku mrežu“, Evropskoj uniji nudi i „inovativne i vredne Hrvate“. Važna je i činjenica da će Hrvatska biti prva zemlja zapadnog Balkana koja je primljena u članstvo, što će drugim zemljama u regionu biti dokaz da ih Evropa nije zaboravila, rekao je Drobnjak.

Međutim, za prisutne nemačke političare najvažnije pitanje bilo je zašto je Hrvatskoj potrebno toliko dugo vremena da ispuni najvažnije evropsko poglavlje 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava. Drobnjak je objasnio:

„To je jako dobro pitanje, a odgovor je jednostavan. Morate imati u vidu da je Hrvatska, kao i sve druge zemlje bivše Jugoslavije, prošla i još prolaze težak period tranzicije. Dakle, od komunizma u demokratiju, od socijalističkog upravljanja tržištem, u slobodno tržište, iz rata u mir, iz članstva u jednoj velikoj državi Jugoslaviji, do njenog osamostaljenja u manju, nezavisnu državu Hrvatsku. Dakle, to traje, jer smo morali da se prilagodimo i prolazimo te komplikovane tranzicije”, rekao je Drobnjak.

Vladimir Drobnjak

Vladimir Drobnjak, glavni pregovarač hrvatske vlade sa Evropskom unijom

„Hrvati nisu spremni na radikalne promene“

Za dugotrajni proces ispunjavanja pojedinih reformi u Hrvatskoj i drugim zemljama jugoistočne Evrope, objašnjenje je dao i Dušan Reljić iz nemačke fondacije „Nauka i politika”. Tajna se krije u tome što su ta društva svake godine sve starija. U Hrvatskoj godišnje umire od osam do deset hiljada ljudi, dok je u Srbiji situacija još dramatičnija. U Srbiji godišnje umire i do 40.000 ljudi, a stopa nataliteta je u svim jugoistočnim evropskim zemljama daleko manja od stope mortaliteta, komentira Reljić.

„Društva koja postaju sve starija, nisu spremna na brze i radikalne promjene. Nakon ratnog iskustva sa kojim su suočena sva društva jugoistočne Evrope, u Hrvatskoj i drugim zemljama tog regiona mnogo je teže realizovati određenu reformu ili nešto što vodi jedan korak napred u odnosu na druga društva koja su prolazila kroz tranziciju iz jednopartijskog u višepartijski politički sistem, a u kojima se nije vodio rat”, rekao je Reljić.

„Hrvati su dobrodošli u EU, a ostali?!“

Evropa će samo onda dobro funkcionisati dok njeni stanovnici budu međusobno komunicirali i dobro se razumevali, stav je Ginthera Krihbauma, predsednika Odbora za pitanja Evropske unije u nemačkom Bundestagu. Da Hrvati neće imati problem u Evropskoj uniji, pokazao je i primer onih državljana Hrvatske koji su još pre 40 godina kao tadašnji „gastarbajteri“ došli u Nemačku, objašnjava Krihbaum. Oni su veoma priznati u Nemačkoj, obrazovani su i najbolje integrisani u nemačko društvo.

„Ja ne strahujem od Hrvatske i pored sve one skepse o proširenju koja vlada među Nemcima. Problematično će biti za nas političare da objasnimo našim građanima i biračima da ćemo i dalje morati da širimo Evropsku uniju. Moramo da im objasnimo da ćemo stabilizaciju i bezbednost u Evropi imati tek onda kada i druge zemlje zapadnog Balkana budu primljene u članstvo”, zaključio je Krihbaum.

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 03.12.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QOfH
  • Datum 03.12.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QOfH