Posle Hitlera, Severna Irska
21. jun 2010.
„Dobio sam dobar scenario. Sa autorom Gajom Hibertom sam već ranije radio. Čim sam pročitao scenario znao sam da želim da radim taj film. Smatrao sam da je ta priča veoma bitna, a bilo je jasno da autori ne žele irskog ili škotskog reditelja“, kaže reditelj Hiršbigel.
U filmu „Pet minuta raja“ (Five Minutes of Heaven) pratimo priču dva muškarca koji se nakon tragičnih događaja 1975. godine prvi put sreću posle 30 godina i to pred upaljenim kamerama. U vreme sukoba je, tada 16-godišnji protestant Elister Litl ubio brata Džoa Grifina. Sada bi Džo trebalo da mu pruži ruku, a najradije bi ga ubio.
Bitno je gledati napred
Radnja je veoma napeta tokom celog filma, gledalac ni u jednom trenutku ne zna da li će se priča završiti tragično ili pomirenjem. Nemački reditelj koji je film snimio za severnoirski BBC je tom impresivnom i intenzivnom filmskom pričom postavio važna pitanja.
„Mržnja i osveta kao princip jesu razumljivi, ali su naravno i kontraproduktivni i ni za koga nisu efikasni, ni u jednom obliku. Mislim da se težeći za pomirenjem može imati budućnost“, smatra reditelj. On kaže da su ožiljci vidljivi i to ne samo na strani žrtve. Upravo o tome se i radi u filmu. On ne zastupa ni katoličku ni protestantsku stranu.
„Suština ove priče je bila da se ne ocenjuje ni jedna strana. Isto tako smo želeli da kažemo da je bitno gledati napred, a ne osuđivati gledajući na prošlost. Toj priči je bio potreban neutralan sudija. Mi Nemci imao svoju priču na grbači, kada se radi o sukobima van granica naše zemlje. Veoma dobro poznajemo tu materiju“, kaže Oliver Hiršbigel.
Građanin sveta, ali ne kao alibi
Oliver Hiršbigel je posle međunarodnog uspeha filma „Hitler, poslednji dani“ postao interesantan i za holivudske producente.
„Uvek ću biti Nemac, imam svoju veru i nemački način pripovedanja. Međutim, uvek sam se osećao kao Evropljanin, ako već ne kao građanin sveta. Pri tom ne mislim na neku vrstu prijatnog bega, za koji je odrednica svetski građanin veoma često alibi, nego se tako zaista osećam. To je oduvek bio moj ideal samo što to toga dugo nisam bio svestan.“
Autori: Jerg Tascman / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković