1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Posle Grčke – Kipar?

Kipar je sledeći kandidat za državni bankrot u evro-zoni. Na tome ništa neće moći da promeni ni ostavka vlade. Agencija Standard end Pors smanjila je finansijski rejting Kipra za jedan stupanj.

Mesto eksplozije kontejnera sa zaplenjenom iranskom municijom

Mesto eksplozije kontejnera sa zaplenjenom iranskom municijom

Posle eksplozije kontejnera sa zaplenjenom iranskom municijom, koja je uništila glavnu kiparsku elektranu, obnova uništenog će koštati više milijardi evra. To je novac koji Kipar nema, iako mu je potreban kako bi održao kakvo-takvo funkcionisanje privrede. Drugo, država je suviše tesno povezana sa Grčkom, koja je finansijski pred propašću. Kiparske banke još uvek drže grčke državne obveznice u vrednosti od oko 20 milijardi evra. Ako dođe do reprogramiranja grčkog duga, kiparske banke bi mogle da izgube mnogo milijardi. Novi ministri nemaju čarobne štapiće, već će morati da sklanjaju državu pod finansijski štit Evropske unije. Sasvim neslavan razvoj situacije za zemlju koja će 2012. da preuzme predsedavanje tom organizacijom.

Predsednik Kipra Demetris Hristofijas

Predsednik Kipra Demetris Hristofijas

„U raljama“ javnih službi

Pod takvim uslovima, nikome nije preterano stalo do upravljanja zemljom i biračima koji su, baš kao i u Grčkoj, već pokazali spremnost da izađu na ulice i isteruju pravdu. Dosadašnji koalicioni partneri, komunistička stranka Akel i stranka centra Diko, počeli su pregovore o formiranju nove vlade koja će se prihvatiti teškog zadatka čupanja države iz finansijske krize. Dva partnera imaju 28 od 56 mandata u parlamentu, ali nije isključeno ni formiranje vlade nacionalnog jedinstva.

Sredozemna republika je u tešku krizu upala za samo tri nedelje, posle pomenute eksplozije koja je podstakla stvaranje protestnog pokreta. Taj pokret se javio spontano: narod je vladu optužio da je nesposobna. To što državni dug Kipra iznosi 61 odsto od bruto-društvenog proizvoda nije tako dramatično kao u Grčkoj, ali 2010. je budžetski deficit države iznosio 5,3 odsto BDP-a. Pri tome su se žestoko pobunili sindikati, jer državni aparat guta trećinu budžeta i gotovo šestinu BDP-a. Guverner Centralne banke Kipra, Atanasios Orfanides, upozorio je čak da bi troškovi za javne službe mogli da se otmu kontroli i progutaju čak polovinu budžeta.

Netransparentnost kao princip

Na kraju, treba reći i da politički sistem na Kipru ne funkcioniše transparentno koliko bi trebalo u teškim situacijama: predsednik i parlament se biraju redovno, ali pozicija predsednika je tako jaka da mu u parlamentu nije potrebna većina da bi vladao. Ako ima šta da prozbori sa drugim političkim snagama, onda se to dešava u Nacionalnom savetu u kome sede šefovi poslaničkih klubova a dogovori se postižu na tajnim sednicama. Pri tome se tu raspravlja o temeljnim pitanjima poput pregovora o ujedinjenju Kipra… Ako sada ljudi na Kipru izađu na ulice, onda će to biti iz protesta zbog svih nabrojanih nevolja, ali iz straha za radna mesta. Nova vlada, ko god je bude činio, teško da će moći da nađe odgovore na pitanja koja muče Kipar.

Autori: Saša Bojić / Panajotis Kuparanis
Odg. urednik: Ivan Đerković

DW.COM