Posle fudbalske žurke dolazi mamurluk

„Poreski obveznici u Brazilu plaćaju ne samo sulude troškove Svetskog prvenstva već i jaku reklamnu kampanju koja bi baš njih – poreske platiše – trebalo da umiri“, piše Manhajmer morgen. „Pre početka turnira policija je najavila čvrstu ruku u ophođenju prema demonstrantima. Cilj je bio samo jedan: svim sredstvima sprečiti proteste tokom turnira. Predsednici Dilmi Rusef je to uspelo. Ona, baš kao i Fifa, ima interes da ovaj turnir protekne bez problema. Tako će i biti – sve dok je domaća ekipa u igri.

Šef Fife Sep Blater, baš kao i Dilma Rusef, možda da računa sa još jednim mandatom. Zato moraju da zavuku ruke duboko u džepove i daju milione kako bi poboljšali imidž. Gigantska televizijska mreža Globo profitira od reklamnih kampanja, a za uzvrat u svojim vestima prikazuje razdragane mase navijača – protesti su zaboravljeni, problemi prešminkani. Ima još ponegde demonstracija, ali široke mase su kod kuće – gledaju fudbal.

Brazil iz državnog budžeta plaća veliku žurku. Posle žurke, međutim, ide mamurluk. Njegovi troškovi plaćaće se srednjeročno, račun će biti ispostavljen povećanjem cena energije, transporta i zdravstvenog osiguranja. Onda će se vratiti bes. Ali tada će Dilma Rusef verovatno već uživati svoj novi mandat. A igrica u kojoj zarađuju svi osim brazilskog naroda, počeće iznova: idu Olimpijske igre.“

U drugim nemačkim listovima ovih dana mnogo manje kritike i mnogo više oduševljenja. Recimo u Švebiše cajtungu: „Još pre početka prvenstva su dežurni skeptičari prognozirali horor-scenario, proteste koji će, sa prvim sudijskim zviždukom, uvesti Brazil u haos. Megalomanski stadioni koji neće biti završeni. Preopterećena zemlja koja nije u stanju da organizuje najveće sportske priredbe sveta. Sve to je bilo prazno paničarenje.

Već dve nedelje se fudbal igra u božanstvenoj atmosferi. Ulice Rija, Sao Paula i Fortaleze su okićene, Brazilci slave svoj tim. Naravno da na svakom stadionu uvek ima bezbroj beskrvnih tapšača koji su karte dobili od sponzora i fudbalskih saveza. To ide na živce, ali je uvek tako. Glupost je bila i gradnja beskorisnih luksuznih arena u mestima poput Manaua, Koritibe ili Kuaibe.

Južnoafrikanci su pre četiri godine potpali pod isto ludilo. Uostalom, i Nemci: kome danas treba onoliki stadion u Lajpcigu? Fifa bi morala da okonča takvo brljavljenje. Niko razuman ne želi da se ubuduće velika prvenstva organizuju samo u bogatim zemljama.

Upravo je stoga bilo ispravno da se prvenstvo dodeli Brazilu. (…) Sportski, upravo gledamo senzaciju: Latinosi ispaljuju adute u dobro poznatoj klimi, ali uz sasvim novu taktičku disciplinu. Lepo je što fudbalska Evropa može da vidi da se odlično radi i u drugim delovima sveta. Malena Kostarika ili Alžir teraju vas da razrogačite oči. Kiksevi velikih nemaju veze sa vlažnošću vazduha u Manau ili kišom u Natalu; mnogo više se radi o previše samouverenosti (Italija), gubitku osećaja za realnost (Engleska), aroganciji (Portugalija) ili starosti (Španija)“, dodaje list.

„Sportski događaji, tokom organizacije, imaju ugled otprilike kao đavo u crkvi“, piše Mitelbajeriše cajtung. „Olimpijske igre ili Svetsko prvenstvo u fudbalu – zbog milijardi poreskih obveznika uvek ima protesta. Skupi gigantizam sa pravom može da se osudi, ali se zbog njega ponekad zaboravlja o čemu se zapravo radi: o sportu“, piše list, a onda se osvrće upravo na fudbal koji, prema mišljenju kolumniste, u Brazilu nudi ono najbolje:

„Grupna faza je pokazala koliko fudbaleri ozbiljno shvataju svetsko prvenstvo. Svoje pare zarađuju u klubovima, ali u Brazilu traže ulaznicu u istoriju. Veliki Lionel Mesi se tokom pripremnih utakmica nekoliko puta ispovraćao, tolika je napetost. Stoga svaki ljubitelj fudbala može da se raduje kada vidi Mesijev detinjasti osmeh posle dva gola protiv Nigerije. (...) Najbolje tek dolazi. Počinje igra na sve ili ništa, tako divno jednostavna – nema više matematike, ko hoće da bude prvak sveta, mora da dobije sledeće četiri utakmice“, zaključuje bavarski dnevnik.