1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Posla ima za svakog – pa i za Rumune i Bugare

Od početka godine radnici iz Rumunije i Bugarske imaju slobodu da se zaposle bilo gde u Evropskoj uniji. Bavarski konzervativci tvrde da će ovi ljudi biti opterećenje za socijalni sistem. Međutim, činjenice su drugačije.

Kraj kalendarske godine uvek je period u kojem blago raste nezaposlenost, jer mnogim radnicima ističu ugovori koji u nekim slučajevima ne bivaju produženi. Međutim, na prelazu u novu godinu u Nemačkoj je tek 67.000 ljudi ostalo bez posla – ukupno je nezaposleno manje od tri miliona građana, odnosno 6,7 odsto. Tako niska nezaposlenost ne pamti se od ujedinjenja dve Nemačke. I to sve uprkos štedljivom raspoloženju investitora koji još kao da čekaju konačni rasplet ekonomske krize, primećuje Gerhard Boš sa Univerziteta Duizburg-Esen. Dobru situaciju na tržištu rada ovaj stručnjak objašnjava jakim izvozom i domaćom potrošnjom koja će dodatno ojačati zbog povećanja penzija i uvođenja zakonske minimalne satnice.

Drastične promene u broju nezaposlenih se ne očekuju – stručnjaci Savezne agencije za rad veruju da će brojka biti stabilna oko 2,9 miliona. Drugačije računaju u Institutu nemačke privrede koji je blizak poslodavcima. Naime, poslodavci su nezadovoljni uvođenjem minimalne plate i najavljuju da će radnici postati preskupi pa da će biti manje radnih mesta. „Imamo istorijski nivo zaposlenosti jer u zemlji radi 42 miliona ljudi. Ali sa tom dinamikom je svršeno“, ubeđen je Mihael Hiter sa ovog Instituta.

Dolaze li radnici ili prosjaci?

Kako se u čitavu sliku uklapaju očekivani došljaci iz Rumunije i Bugarske? Oni su i do sada mogli da rade u Nemačkoj (kao što to, naravno, može i državljanin Srbije), ali je sada razlika u tome što mogu da se dosele u neku zemlju EU, prijave kao nezaposleni i dobijaju socijalnu pomoć. „Većina Bugara i Rumuna koji žive u Nemačkoj su gastarbajteri, dakle oni koji rade, a ne oni koji su pobegli zbog siromaštva kako bi primali socijalnu pomoć“, kaže za DW Herbert Briker sa Instituta za tržište rada. Osim stručnjaka poput lekara, inženjera i informatičara, Nemačkoj hronično nedostaju negovatelji, radnici u gastronomiji i sezonska ispomoć u poljoprivredi.

Zbog toga je Martin Vansleben iz Privredne komore upozorio da ne treba širiti populističke parole kada su u pitanju imigranti. Samo narednih godina tržištu rada u Nemačkoj će trebati 1,5 miliona kvalifikovanih radnika koji će pozitivno uticati na privredni rast, ali i na socijalni sistem, tvrdi Vansleben. Trenutno u Nemačkoj ima 155.000 zaposlenih Rumuna i Bugara, i nezaposlenost među njima ne odskače od proseka za strane radnike uopšte. „Moramo da poradimo na našoj kulturi dobrodošlice. To je svedruštveni izazov. Politika, crkva, sindikati i privreda – svi treba da doprinesu našoj gostoljubivosti“, dodao je Vansleben.

Problem nekih gradova

Hajnrih Alt iz državnog Biroa rada saglasan je da državljani dve sveže članice EU o kojima je sada reč imaju sve šanse da se integrišu u Nemačko društvo kao radnici, odnosno redovne poreske platiše. On, međutim, ne želi da prećuti da se „trenutno migracija iz Bugarske i Rumunije koncentriše u određenim regionima gde nastaju problemi“. Misli se na čitave kvartove u Duizburgu, Dortmundu, Berlinu, Manhajmu ili Ofenbahu koje naseljavaju Bugari i Rumuni. Oni žive praktično u „getu“, mnogi su nezaposleni, a ovi gradovi – inače odgovorni za isplatu socijalne pomoći – ne mogu sami da prevladaju problem.

Taj problem niko ne može da porekne – u pojedinim gradovima je zaposlenost Rumuna i Bugara svega deset do dvadeset odsto, ali Herbert Briker kaže da na nivou cele Nemačke došljaci iz ove dve zemlje uglavnom rade i uplaćuju „doprinose penzionom i socijalnom sistemu, tako da na kraju profitira i socijalna država“. Uostalom, i samo prisustvo mnogo nezaposlenih Rumuna i Bugara otvoriće stotine radnih mesta – Nemačka je u potrazi za administrativnim i socijalnim radnicima koji dobro govore ova dva jezika i koji bi trebalo da savetuju došljake iz ovog dela Balkana u potrazi za poslom.

Autor: Klaus Ulrih / nr
Odg. urednik: Jakov Leon

DW.COM