1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Posla ima, ako ste u Nemačkoj

Nemačko tržište rada jače je nego ikad, tako barem tvrdi najnovija statistika. Upućeniji ipak izražavaju sumnju da će tako ostati i podsećaju da su milioni mladih u Evropi trenutno bez posla.

default

Tržište rada

Dobre vesti iz Nemačke verovatno neće izazvati preterano oduševljenje u državama, koje već godinama potresa dužnička kriza. Pojedini nemački listovi danas skreću pažnju na ogromnu nezaposlenost u Grčkoj i drugim zemljama u evrozoni. S druge strane, mnogi Nemci se pitaju na šta su potrošene miljarde evra pomoći iz njihove državne kase.

Griechenland Finanzkrise Schlange von Arbeitslosen in Athen

Kriza u Grčkoj

Rojtlinger general ancajger tvrdi da je nemačka ekonomija i dalje pod uticajem krize, ali: „Ima mnogo naznaka da se trenutni slab period uskoro završava. Gledano na srednji rok, tržište rada će se dodatno poboljšati zbog demografskih promena. U istom pravcu deluje i sve rasprostranjenije obrazovanje, koje donosi više fakultetskih diploma. Ipak, i dalje smo dosta daleko od toga da svi rade. Kvalifikacije su najbolja garancija da nećete izgubiti posao, ili makar da nećete dugo biti nezaposleni.“

Algemajne cajtung iz Manca piše da je kucnuo trenutak za hrabrost: „Mi Nemci političarima opraštamo skoro sve – osim visoke nezaposlenosti i inflacije. Dakle, ako političar ostavlja utisak da njegovi potezi drže te dve stvari na niskom nivou, ne mora da se brine za svoju budućnost. U svetlu upravo saopštenih brojki o nacionalnom tržištu rada, Angela Merkel može da se još više opusti, mada je opuštena i inače. Nikada u istoriji ove republike nije bilo više ljudi koji sami zarađuju za komad hleba - i to dugoročno. Uz to, od 41,5 miliona ljudi njih 37 miliona imaju i socijalno osiguranje. Novih 416.000 zaposlenih gotovo svi spadaju u tu grupu. Pored toga, u zemlji je još uvek nepopunjeno gotovo 483.000 radnih mesta. Baš nam dobro ide! Stvarno? Nemačka je deo ujedinjene Evrope i izvlači više profita od evra nego bilo koja druga država na ovom ovom kontinentu. I zato ne bi trebalo da se dugo radujemo ovim bez sumnje sjajnim brojkama, već da brzo okrenemo ka južnom i zapadnom delu Evrope. Zbog toga što tamo preti opasnost. Tamo gde su – pored Kine, Rusije i Sjedinjenih Država - naša ključna tržišta. Ali naš posao ne bi trebalo da nam bude najveća briga, već društvena, a time i politička stabilnost u Španiji, Grčkoj, Italiji i Portugalu. Ako je tačno predviđanje stručnjaka da će do kraja godine na ovom kontinentu 20 miliona ljudi biti bez posla i bez nade, krajnje je vreme za mnogo novih hrabrih ideja – i to bez obzira što se u Nemačkoj krajem septembra održavaju izbori.”

Kreis Demmin hat zweihöchste Arbeitslosigkeit in Deutschland

Sve veći broj mladih bez posla


I Rajnpfelc skreće pažnju na probleme u ostatku evropskog kontinenta: „I u ovoj godini biće najverovatnije neophodno da do ljudi dopre nadahnuta i uverljiva priča o projektu Evropa i projektu - evro. U slučaju da to ne uspe, omladina, pre svega sa juga kontinenta, može se okrenuti ekstremizmu i stvoriti sopstveno viđenje demokratije i Evrope.“

“Rad se ne isplati”

Štraungbinger tagblat piše da je „praktično gotovo“ sa padom nezaposlenosti: “U ovoj godini ona će najverovatnije opet rasti, ali relativno malo. Ako se situacija ne pogorša, za to su zaslužne sledeće dve stvari: prvo, velika preduzeća su učinila radno vreme fleksibilinijim. A pored toga, tržište za obrazovanu radnu snagu stalno se smanjuje, pa će poslodavci učiniti sve da zadrže svoje zaposlene. I ako zaista dođe do najgoreg, nemačka vlada već je dala signal da je spremna da nastavi da subvencioniše radnike koji rade skraćeno radno vreme, kao i što je bio slučaj i tokom recesije – tako će se biti manje otpuštanja.”

Symbolbild Arbeitslosigkeit in den USA

Ni u Americi nije bolje

Rajniše Post danas se bavi i problemima koje donosi stalno zaposlenje – kao što su preoptrećenost i visoki porezi: “Mnoge žene, kada se nakon bavljenja decom vrate na radno mesto i prime prvu platu, imaju osećaj da se posao ne isplati.“

Prema pisanju ovog lista, stres na radnom mestu ne može se suzbiti odjednom: “Drastično se povećao broj ljudi koji su zbog stresa nesposobni za rad, i privremeno i trajno. To nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. Poslodavci i državne institucije skupo plaćaju ovaj zlokobni trend, i zaposleni ne mogu da se raduju mogućem duševnom uništenju na radnom mestu. Dakle, svi umešani imaju razlog da pronađu olakšanje za prekomeran i štetan stres. To se može postići jedino pojedinačno, jer su uslovi posla i radni proces isuviše različiti.“

Pripremio: Darko Janjević
Odg. urednik: Jakov Leon