1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Posao od kuće - blagoslov ili prokletstvo

Do nedavno se radilo samo u kancelariji, a sada se pametni telefoni koriste za rad i na plaži ili u restoranu. Problem je u tome što kraja radnom vremenu gotovo i da nema.

„Dok su do nedavno radnici i predstavnici sindikata protestovali noseći transparente na kojima je pisalo: „Subotom moj tata pripada samo meni!“, danas to više nije tako. Danas zaposleni otvaraju svoju poslovnu elektronsku poštu čak i na godišnjim odmorima, rade zajedno sa klijentima i kolegama čak i noću“, kaže Lotar Šreder, član uprave nemačkog sindikata „Ver.di“. „Moramo da vodimo računa o ljudskoj želji za autonomijom, u smislu da se danas radi ovde, a sutra na nekom drugom mestu. Ali granice radnog vremena kao i granice obima samog posla moraju da postoje“, dodaje Šreder.

Više autonomije, više slobode

Posao se često meša s privatnim životom

Posao se često meša s privatnim životom

Naime, mnogi zaposleni bi veoma rado da sami odlučuju o tome gde i kada će da rade. Ali ta mogućnost se za sada ne pruža svima, i ne toliko često. „A ako se i pruži, onda je često određena prema željama i diktatu poslodavca, a manje prema potrebama zaposlenog. To bi trebalo da se promeni. To bi mogla da bude velika prilika za humanizaciju rada. Onda bi zaista mogućnost digitalnog povezivanja, mogla da rezultira novim mogućnostima slobode i veće autonomije“, zaključuje sociolog Mihael Švemle.

Švemle je jedan od saradnika u istraživanju fondacije „Fridrih Ebert“ pod nazivom „Digitalni rad u Nemačkoj – potencijali i problemi“. To istraživanje pokazalo je da većina zaposlenih zasta priželjkuje da može povremeno da radi od kuće. Ali samo 11 odsto preduzeća tu mogućnost zaista i nudi. Kako objašnjava Švemle, postoji doduše i takozvani „mobilni posao“, ali pri tom nije reč o radu kakav priželjkuje većina zaposlenih, već jednostavno o „prekovremenom radu“ kako bi se ispunili ciljevi koje je postavio poslodavac. Naime, nakon osam sati radnog vremena, neki poslodavci očekuju da im radnik i dalje bude na raspolaganju, da je „uključen“ u mrežu i radne procese. Rezultat je – nemogućnost isključenja. Pametni telefoni, laptop-računari, tableti i tako dalje – sve to deluje veoma lepo, ali ukoliko se stalno koristi, njihove suviše sitne tastature i slabo osvetljenje mogu da postanu uzrok zdravstvenih problema.

Svako bi trebalo da odluči sam

Nemačko radno pravo doduše štiti radnike od iskorišćavanja, alo ko može da kontroliše šta se događa van zidova preduzeća i kancelarija? Mihael Švemle se zato zalaže za „pravo da nedostupnost“. Ono bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da bude naznačeno i u tarifnom ugovoru, ali i u zakonu. Prema njegovom mišljenju, ipak postoji razlika ako radnik kaže da će se nakon radnog vremena isključiti iz mreže zato što više ne ćeli da radi ili ako negde zaista postoji neko pravilo ili zakon na kojo on može da se pozove.

Scena iz jednog berlinskog kafea

Scena iz jednog berlinskog kafea

Marijane Janik iz „Majkrosofta“ za Nemačku poziva pak na veću samoodgovornost. „Ako neki saradnik 'Majkrosofta' oseća potrebu za radom i tokom noći, samo neka izvoli…Ali on ne sme da očekuje da će tako da rade i drugi. Svako treba sam da zna šta je za njega dobro, a šta nije“, kaže Janik. Prema njenom mišljenju, pravo na slobodu i autonomiju je istovremeno i stvar odgovornosti i sposobnosti donošenja odluka. „Da li je za mene bolje da radim tri dana u kancelariji i dva od kuće? Ili tri dana od kuće, a dva u kancelariji? Ko sam uopšte i kako se snalazim u situaciji u kojoj jesam? U zavisnosti od životne situacije, menjaju se i radni modeli. Ako neko ima porodicu, možda će radije da radi od kuće. Ako je neko samac, onda će možda pre da ide u kancelariju“, zaključuje Janik.

Autorke: Matilda Jordanova-Duda / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković