Poruke Zagrebu iz Brisela | Evropa | DW | 03.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Poruke Zagrebu iz Brisela

Hrvatska privreda bi ove godine trebalo da zaustavi svoj petogodišnji pad. Umereni privredni oporavak zemlju očekuje se tek od 2015. godine, ali i duga borba protiv nezaposlenosti koja je u Hrvatskoj među najvišim EU.

Hrvatska privreda je od 2008. godine do danas zabeležila kumulativan pad privredne aktivnosti od 12 procenata. Iako se očekivalo da će u 2013. godini taj negativi trend biti zaustavljen, uz porast bruto društvenog proizvoda (BDP) od 0,7 procenata, u godini za nama hrvatska privreda beleži ponovni pad od jedan odsto u odnosu na 2012. godinu. Prema predviđanjima Evropske komisije, u 2014. od zemalja-članica Evropske unije samo će Kipar i Hrvatska ostali u recesiji. Naglašavajući da su ekonomske reforme urodile plodom i da se privredni rast vraća u EU, iz Evropske komisije poručuju da se napori u tom pravcu moraju nastaviti širom Evrope, pri čemu se Hrvatska suočava sa važnim izazovima.

„Početak privrednog rasta koji će obezbediti nova radna mesta uz dalju fiskalnu konsolidaciju ključni je izazov u kratkoročnom periodu, dok je za srednjoročni period neophodno poboljšati kompetitivnost i poverenje u finansijski sektor u zemlji. Hrvatska će morati da načini dalje napore kako bi smanjila visok budžetski deficit , odgovori na pitanja koja se odnose na odgovornost džavnih preduzeća, ali, istovremeno, i da očuva investicije i izdatke namenjene rastu privrede“, stoji u preporukama Evropske komsije.

Brisel poručuje Zagrebu da je neophodno povećati poresku efikasnost, a da se hitno moraju rešavati pitanja nepovoljnog poslovnog okruženja i nefleksibilnosti tržišta rada u zemlji.

Ren: Hrvatski deficit će ispuniti zacrtne ciljeve

Olli Rehn

Oli Ren: Hrvatska će ipak ispuniti zacrtane ciljeve

U Evropskoj komisiji se navodi i da su na pad BDP u Hrvatskoj u najvećoj meri uticali smanjenje izvoza robe i usluga, ali i smanjenje potrošnje u domaćinstvima. Istovremeno, za pad potrošnje u domaćinstvima najodgovornije je izrazito loše stanje na hrvatskom tržištu rada. Iako je prosečna stopa nezaposlenosti u Evropskoj uniji pala na 10,8 procenata, u Hrvatskoj ona je prošle godine iznosila 17,2 odsto, dok je stopa nezaposlenosti među mladima 35,2 odsto, što Hrvatsku stavlja na neslavno treće mesto u EU, posle Grčke (48,7) i Španije (43). Iako se Hrvatska i dalje nalazi u proceduri prekomernog deficita, koja je pokrenuta u januaru ove godine, iz Evropske komisije ipak stižu i prve pozitive ocene:

„Prema našim prolećnim prognozama, mere koje su sadržane u budžetskom nacrtu za 2014. godinu, kao i u dodatnom paketu mera iz aprila, trebalo bi da osiguraju da hrvatski deficit i strukturni napori ispune zacrtane ciljeve za ovu godinu“, poručio je komesar za ekonomska pitanja EU Oli Ren. Očekuje se da od jula ove godine Hrvatska, zajedno sa Slovenijom, bude među 11 zemalja-članica koje se i dalje nalaze u proceduri prekomernog deficita.

Prilikom predstavljanja evropskih ekonomskih preporuka za zemlje-članice u Evropskoj komisiji navedeno je i očekivanje da će Slovenija, izašavši iz recesije, nastaviti sa privrednim rastom od 0,5 procenata u ovoj, odnosno 0,7 odsto u sledećoj godini. Istovremeno Komisija upozorava Ljubljanu na preostale rizike, počev od neophodnosti smanjenja prekomernog deficita,osiguranja održivosti javnog duga zemlje, reformi u bankarskom sektoru i rukovođenju javnim preduzećima. U Briselu i ovoga puta naglašavaju da su prioritet evropske ekonomije u narednom periodu privredni rast i otvaranje novih radnih mesta. Dodaje se da se da je za nastavak i jačanje privrednog oporavka neophodna saradnja evropskih institucija i zemalja-članica.