Poruka Beogradu iz Brisela: sloboda medija - odraz demokratije

„Sloboda medija i izražavanja su ključni principi koje svaka zemlja u procesu proširenja mora da poštuje i mi tome pridajemo veliku pažnju“, izjavio je portparol Evropske komisije Peter Stano, uz konstataciju da su u Briselu „svesni“ razmene poruka između Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Vlade Srbije povodom, kako iz OEBS-a navode, „zabrinjavajućeg trenda cenzure na internetu u Srbiji.“

U Evropskoj komisiji naglašavaju da se o pitanju slobode medija razgovara, kako sa OEBS-om, zaštitnikom građana i civilnim društvom u Srbiji, tako i u okvirima redovnog političkog dijaloga sa Vladom Srbije. Posebno se napominje da će to pitanje biti i predmet pristupnih pregovora sa Srbijom, i to u jednom od najznačajnijih poglavlja – 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, i poglavlju deset koje se tiče informacionog društva i medija. U diplomatskim krugovima u Briselu ocenjuju da Evropska komisija po pravilu, „ne želi da reaguje odmah“, ali da takvim saopštenjem „šalje jasnu poruku“ da su medijske slobode pitanje koje može „usporiti evrointegracioni put“, kao i da se sada čeka da se vidi „kako će vlasti u Srbiji odgovoriti na tu poruku“.

Vlast mora da obezbedi slobodan pristup informacijama

Taj „odgovor“ vlasti u Srbiji, konkretno predsednika Vlade Aleksandra Vučića, čekaju da vide i u Evropskoj federaciji novinara (EFJ). Iako kažu da nemaju informacije da je vlast u Srbiji umešana u problem hakovanja i pozivaju OEBS da iznese konkretne podatke, ako ih poseduje, u EFJ, koja predstavlja preko 600.000 novinara u 134 zemlje sveta, kažu da je u slučaju Srbije „iznenađujuće“ to da su samo pro-opozicioni mediji bili meta hakovanja i tehničkih problema tokom i neposredno nakon krizne situacije u Srbiji:

„Ne može se raditi ono što se dešavalo u Srbiji gde su blokirani sajtovi, zatvarani nalozi (na internetu), a ljudi ispitivani. To nije način koji bi trebalo da postoji u demokratskom društvu. Veoma je pozitivno to što je, posle početnih, oštrih izjava, premijer Vučić odlučio da, kao ozbiljan političar, razgovara sa predstavnicima OEBS-a i izjavi da će rešiti probleme. Nešto je obećao i sada ćemo imati priliku da ispratimo ispunjavanje tog obećanja“, kaže u razgovoru za Dojče vele Mehmet Koksal, zadužen za Srbiju u EFJ. Iz briselskog sedišta Evropske federacije novinara naglašavaju da nije dovoljno da vlasti izjave da „oni nisu ti koji krše medijske slobode“, već da je odgovornost same vlade da obezbedi slobodan pristup informacijama u zemlji: „Naši izveštaj govore da 47 odsto domaćinstava u Srbiji ima pristup internetu. Kada dođe do blokade onlajn-medija to dakle ima uticaj na polovinu stanovništva“, kaže Koksal. Sa druge strane, odgovornost i obaveza medija i novinara jeste da postavljaju pitanja, proveravaju informacije, iznose činjenice i ne vrše propagandu:

„U normalnim, demokratskim društvima novinari moraju da budu zaštićeni u obavljanju svog posla“, kaže Koksal za Dojče vele. On podseća da se u slučaju objavljivanja lažnih informacija ili uvreda na račun države ili pojedinaca moraju prevashodno poštovati zakonske procedure na osnovu kojih je na nezavisnom pravosudnom sistemu, što je, prema oceni EFJ, „još jedan veliki problem u Srbiji“ – da donese odluku o postojanju eventualne krivice.

Sloboda medija, ali i izražavanja društva i pojedinaca

Problemi u oblasti slobode medija u Srbiji i ranije su se nalazili u izveštajima evropskih institucija. Evropska komisija je i u prošlogodišnjoj oceni napretka Srbije na putu evrointegracija insistirala na primeni medijske strategije, rešavanju pitanja direktnog državnog finansiranja i kontrole medija, održivosti javnog servisa i transparentnosti vlasništva i finansiranja medija u Srbiji. Iako Komisija kaže da „pozdravlja opredeljenost srpske vlade“ da načini napredak u tim oblastima, u briselskom sedištu Evropske federacije novinara ocenjuju da do sada pomaka nema ni po jednoj od datih evropskih preporuka:

„Još jedno od pitanja koje brine sve koji prate medijsku scenu u Srbiji jeste novi Zakon o medijima koji je u pripremi. Premijer ne može da nametne zakon u jednoj oblasti, a da se prethodno ne konsultuje sa tom profesijom. Naravno da se zakon može usvojiti ako imate većinu u Parlamentu, ali to će stvoriti novu krizu. Zato se mora raditi na dijalogu sa sindikatima i novinarskim udruženjima, a za dobrobit svih ljudi u Srbiji“, objašnjava Koksal.

U Evropskoj federaciji novinara posebno ukazuju i na postojanje socijalnih konsekvenci odnosno postojanje novinarske samocenzure zbog straha da će se zbog objavljene informacije izgubiti posao. Istovremeno, navodi se da, pored novinara, javnost, preko društvenih mreža i blogova, i samo postaje akter u prenosu informacija, sa pravom da brani svoj stav i zahtevom za poštovanje ne samo slobode medija već i garantovanog osnovnog prava slobode izražavanja.