Porodica u nasledstvu

"Porodica u nasledstvu“ – ovako bi se mogao prevesti naslov knjige koji je nedavno objavila ugledna francuska izdavačka kuća Larus. Autori knjige porodični terapeuti, psiholozi Zorica Jeremić - poreklom Beograđanka i Patrik Venoa. Na prvi pogled knjiga izgleda staromodno. Prvo po naslovu - zar porodica nije u procesu nestanka? - reč nasledstvo i onako asocira na tradiciju. Na lepoj fotografiji na koricama knjige vidi se građanska porodica sa početka prošlog veka - otac, majka, tri ćerke i sin - pristojno obučeni, čak "udešeni“ kao nedeljom popodne…

Porodica je u glavi

Kakve sve to ima veze sa našim modernim problemima, samohranim majkama, razvedenim roditeljima, takozvanim pač-vork porodicama sa decom iz raznih brakova - moja, tvoja, naša… Ali, kažu autori, svi mi imamo porodicu u glavi, čak i ako je nemamo u stvarnom životu.

Porodica je psihološka, ali i društvena tvorevina. Kako je u našem multikulturalnom društvu? Da li je rad sa migrantskim porodicama drugačiji?

Kulturna pravila za migrantske porodice

Zorica Jeremić kaže da i sama potiče iz migrantske porodice, tako da u toj knjizi ima jako puno anegdota koje se tiču migrantskih porodica.

„Specifična za migrantske porodice jesu kulturna pravila. Rezultat toga je pojava delikventnog ponašanja kod adoslescenata, koje bar nama, porodičnim terapeutima, ukazuje da postoji sukob između uklapanja u jedan kontekst recimo francuske kulture i usklađivanja kulture roditelja koji su vrlo često privrženiji prvobitnom kontekstu. Taj sukob se izražava na adolescentu - jer on je na raskrsnici.

Šta za jednog Afrikanca znači - njegovo dete je prestalo da jede. Naravno zavisi iz koje zemlje Afrike dolazi. Ako dolazi iz Darfura gde vlada glad to nema isto značenje kao ako dolazi iz Gabona, koji je relativno bogata zemlja. Ali, da li je to u vezi sa kulturom, sa migracijom? Mi to više gledamo kao pitanje - kako porodica preživljava to što joj se dešava - gde je bolna tačka u procesu migracije".

Problem nazvati pravim imenom

Patrik Venoa pravi razliku između migrantskih porodica istog porekla i meštovitih migrantskih porodica. On kaže da je naročito teško za decu, jer se nalaze u procepu lojalnosti prema porodici porekla i neophodnosti da se uključe u novo društvo u kojem žive.

„Po katkad su to apsolutno nepodnošljive protivurečnosti, koje mogu da parališu razvoj ličnosti. Postavlja se pitanje na primer, koga oženiti, odnosno za koga se udati – za Francuza, Poljaka, Alžirca. Taj se problem najviše javlja kod muslimanskih porodica. Žena se na primer pita: mogu li da postanem slobodna, nezavisna, zaposlena, dok se moja sestra, u skladu s tradicjom udala u 18-oj godini i već ima četvoro-petoro dece, a ja u 25-oj još studiram? Na tim problemima mi radimo. Možda ne možemo da ih rešimo, ali ih nazivamo pravim imenom, a to već predstavlja pomoć“, kaže Patrik Venoa.

U ovoj veoma informativnoj knjizi u kojoj se podseća na samo poreklo porodice, kao institucije, na velike porodične mitove, navodi se mnoštvo autentičnih slučajeva. Ona je i za laike veoma interesantna i poučna.

Prema rečima autora, njen cilj je da podstakne čitaoca da sam istražuje u svojoj porodici, među svojim precima, da proučava svoju istoriju, kako bi bolje upoznao samog sebe.