Porodično blago niko neće da kupi

Slično kao kod svih drugih privatizacija „porodičnog blaga“ Grčke, tako se i na privatizaciju (bolje reći, prodaje državnog udela) glavnog grčkog preduzeću za distribuciju gasa Depa, nije javio nijedan koncern sa zapada. Uopšte je interesenata bilo malo, ali među njima je ipak bio jedan za kojeg je vlada u Atini duboko verovala da će popuniti njenu blagajnu: ruski koncern Gazprom.

Hoće li Rusi kupiti ili neće? Mesecima su se tim pitanjem bavili i grčki političari i javnost. Čas se značajno ćutalo, čas su se gurali pred objektive kamera i smeškali zajedno s direktorom Gazproma Aleksejem Milerom. Poruka Atine je bila: Da, Rusi će kupiti veći deo koji grčka država ima u Depi i time svesno investirati u toliko željen oporavak grčke privrede.

U očekivanju pisma iz Moskve

I onda, ovog ponedeljka (10.6.) je konačno postalo jasno da Rusi neće kupiti 65 odsto Depe. Jer, tog je dana istekao rok grčke vlade za prikupljanje ponuda i Gazprom se uopšte nije javio. Kasnije se u Moskvi čulo obrazloženje da ponuda nije poslata jer su „nedostajala državna jemstva“ za taj posao.

Gotovo smesta su u Grčkoj počeli medijski napadi zbog ove računice vlade u procesu privatizacije u koju su čvrsto verovali – i koja se opet nije ostvarila. Čak i konzervativni list Kathimerini, koji je inače naklonjen vladi premijera Samarasa, dao je oduška nacionalnom besu: „Bliski odnosi Gazproma s Kremljom su doveli do čitavog niza pogrešnih strategija“, smatra komentatorka tog lista. Po njenom mišljenju, Gazprom ne razume „zakone tržišta“, a ima problema i sa shvatanjem smernica Evropske unije protiv monopola.

Zapravo i većina drugih kritika se mnogo manje bavi sopstvenim propustima i preteranim očekivanjima nego krivcima izvan granica Grčke: i u upravi Gazproma i u Briselu. Tako se Rusima prigovara da su „previše očekivali“, a tu su i kritike za Evropsku uniju koja bi mogla uložiti veto kako bi sprečila stvaranje monopola državnog koncerna usred Evrope. U svakom slučaju – Atina je učinila sve ispravno.

„Neka Evropa odluči šta hoće“

Janis Cukalas, univerzitetski profesor fizike i konzervativni poslanik u Evropskom parlamentu, inače je poznat po oštrim rečima i protiv vlade premijera Samarasa. Ali ovaj put je potpuno na strani grčke vlade i čak tvrdi: „Rusi su učinili uslugu Samarasu.“ Jer, nakon ovog slučaja grčki premijer više ne mora da se opravdava pred Evropskom komisijom i ima odrešene ruke prilikom raspisivanja sledećeg tendera za grčku gasnu kompaniju koja drži monopol u zemlji.

Isto tako, ovaj profesor i političar poziva Brisel da „konačno kaže šta hoće i odluči, podržava li napore grčke vlade u privatizaciji – ili ne“. Cukalas podseća da ti isti Evropljani nisu pokazali zanimanje da otkupe grčku imovinu na šta su diskretno pozvani da učine, a sad su javili da će biti problema ako Rusi dobiju tu kompaniju. Ukratko: ako Grčka ne želi da proda, biće nevolja, a ako država želi da proda, onda će tek biti nevolja. Takav stav nije fer, smatra grčki parlamentarac.

Ko god da je kriv, Grčka kasa i dalje je prazna. Još 2010. je tadašnja socijalistička vlada premijera Papandreua međunarodnim kreditorima govorila da će od privatizacije državnih udela dobiti oko 50 milijardi evra – a od onda se malo toga dogodilo u privatizaciji.

Lutrija, jedno zemljište...

Tek ovaj premijer je pre nekoliko meseci odlučio da krene u privatizaciju, ali je i više nego očito da su očekivanja Atine veoma daleko od onoga što je iko spreman da plati. Početkom godine je prodato oveće zemljište sa šumicom, privatnim jezerom i dugom obalom na ostrvu Krfu stranom investitoru, a uspela je i privatizacija državne lutrije - mada se Atina i u ovom slučaju nadala mnogo većem iznosu od šestotinak miliona evra.

Vlada je očekivala kako će privatizacijom Depe konačno „krenuti“ s investicijama u zemlju jer se sprema i privatizacija železnice - ali je umesto toga doživela još jedan fijasko. Komentator lista Kathimerini ima utisak da su grčkoj vladi u takvim velikim poslovima na neki način „vezane ruke“. Možda je to otpor izvan, a možda su uzrok moćni lobiji unutar zemlje. U svakom slučaju su od onih planova o 50 milijardi ostale nade kako će se dobiti tek koja milijarda evra.

I onda – kada se već ne može zaraditi, logično je grozničavo tražiti gde se može prištedeti. Zato se Samarasova vlada i setila 300 miliona koji svake godine odlaze u državnu televiziju i praktično preko noći presekla taj izdatak. Hoće li to pomoći ovoj konzervativnoj grčkoj vladi – veliko je pitanje, jer ne samo da to nipošto neće biti dovoljno da bi se grčka privreda konačno postavila na noge, nego su i koalicioni partneri jasno stavili do znanja da se ne slažu sa zatvaranjem državne televizije.

Autori: Janis Papadimitriju / Anđelko Šubić
Odg. urednik: Nemanja Rujević