Porno-špijunaža džihadista i druge nevolje | Izbor iz štampe | DW | 28.11.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Porno-špijunaža džihadista i druge nevolje

Američka preduzeća su primorana da dugo čuvaju svoju elektronsku prepisku i druga dokumenta – kako bi mogli da se upotrebe kao dokazni materijal na suđenjima. Skandal sa nadzorom koštaće SAD oko 35 milijardi dolara.

List Zidojče cajtung prenosi da se američke firme žale da ih čuvanje elektronske dokumentacije na duži rok previše košta. „Posle serije sudskih procesa, koncerni su primorani da dugo čuvaju osetljive materijale za slučaj da u vezi sa obrađenim predmetima dođe do sudskog procesa.“ List navodi da je tako koncern Ekson mobil za svojih 5000 zaposlenih dao instrukciju da ne brišu nijedan dokument ni iz svojih računara, ni iz računara svojih kolega. „Stotine zaposlenih u Majkrosoftu sede na milionima starih elektronskih pisama, radnih dokumenata i čat-poruka.“ Advokati pomenutih firmi kažu da su one tokom protekle decenije nakupila prava brada dokumenata – zbog mnogobrojnih sudskih odluka koje su kod njih razvile preterani oprez. Zato su ovi koncerni rešili da izvrše pritisak na američke sudove. Firme više ne žele da im se izriču kazne zbog nenamernog brisanja dokumenata koji bi mogli da budu upotrebljeni kao dokazi u civilnim procesima. One traže nove jedinstvene smernice koje bi im omogućile da se oslobode „balasta“. Na taj način bi mogle da uštede značajne sume novca – i da ga ulože u sopstvene poslovne projekte.

„Ali, ta ofanziva je naišla na otpor“, piše dalje minhenski dnevnik: „Advokati tužitelja se žale da bi preduzeća mogla da brišu dokumenta koja nisu povoljna po njih kada vide da im se bliži neki sudski proces – a to ometa traganje za istinom“, kao što je rekla advokatica specijalizovana za ljudska prava Dženifer Klar. Doduše, firme nisu u obavezi da čuvaju kompletnu dokumentaciju – obaveza nastupa tek kada postane jasno da je na pomolu pravni spor. A to se dešava, na primer, kada stigne pismo advokata. Čuvanje kompletne dokumentacije je rezultat preteranog opreza, logike koja se temelji na čuvenom: „nikad se ne zna…“ – jer su već mnogima izrečene drakonske kazne zbog uništavanja dokumentacije, iako to uništavanje nije bilo namerno izvedeno da bi se nešto prikrilo pred sudom. Sada sudovi razmatraju mogućnost da smanje kazne za brisanje dokumenata – odnosno, da one ostanu visoke samo u slučajevima kada je „dokazni materijal uništen sa zlim namerama.“

Skandal zbog NSA i elektronske špijunaže će SAD do 2016. koštati 35 milijardi dolara, prenosi dnevnik Velt. Glavni razlog za to su sumnje u sigurnost firmi kao što su Sisko, Majkrosoft ili Gugl. Klijenti tih firmi se opredeljuju za druga rešenja koja smatraju sigurnijim. Velt citira Rebeku Mekinon iz vašingtonske organizacije Nju amerika faundejšn, koja kaže „da je potencijalna šteta ogromna kada se zna koliko naš rast zavisi od informacione industrije. […] Sisko sistems, najveći svetski proizvođač opreme za računarske mreže, prenosi da su otkrića o NSA izazvale ozbiljnu skepsu među klijentima u zemljama ubrzanog industrijskog razvoja. „Otkrića Edvarda Snoudena imaju veliki potencijal da nanesu ozbiljnu štetu našoj konkurrentnosti“, rekao je Ričard Salgado, direktor za informacionu bezbednost firme Gugl. On se to rekao jednom odboru američkog Senata misleći na svoju firmu, ali i na firme Epl, Fejsbuk i Majkrosoft: „Poverenje koje je sada ugroženo, za naša preduzeća je od ogromne važnosti.“

Svi nemački mediji su preneli i pisanje američkog portala Hafington post o praćenju seksualnih interesovanja terorista na internetu. Tako nemački portal Hajze piše da na taj način SAD nameravaju da unište kredibilnost muslimanskih fundamentalista. To proizilazi iz jednog dokumenta odbeglog američkog informanta Edvarda Snoudena. „U jednom internom izveštaju od 3. oktobra 2012. NSA ukazuje da su oni koji radikalizuju muslimane posebno osetljivi kada se ispostavi da privatno rade suprotno od onoga što javno propovedaju. Na taj način se podriva njihova odanost džihadističkoj stvari. A to može da se desi kada se obelodani da su posećivali internet strane sa seksualnim sadržajem ili su komunicirali sa neiskusnim mladim devojkama seksualno slobodnim jezikom.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković