1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Porez protiv siromaštva

Porez na finansijske transakcije godinama je važio kao levičarska ideja koja ne može da se ostvari. U međuvremenu su za nju počeli da se zalažu i neki šefovi država i vlada Evropske unije i Evropska komisija.

default

Porez na finansijske transakcije - lepo zvuči. Pristalice te ideje rado govore i o „porezu protiv siromaštva“ ili „porezu Robina Huda“, što zvuči manje tehnički, a više - ljudski. Već više od deset godina, kritičari globalizacije zalažu se za uvođenje takvog poreza. U takve spada i Peter Val iz nevladine organizacije WEED - Svetska privreda, ekologija i razvoj.

Više od deset godina, političari i bankari su se podsmevali Peteru Valu. Govorili su da je oporezivanje kupovine i prodaje vrednosnih papira akcija, obveznica i derivata - utopijska ideja. Jer, ako bi takav porez bio uveden u Nemačkoj, a ne u SAD, poslovanje bi se iz Frankfurta jednostavno preselilo u Njujork. Drugim rečima: ako ta mera ne bude uvedena globalno, naneće štetu samo onima koji je primenjuju.

No, otpor uvođenju takvog poreza počeo je da slabi. Francuski predsednik Nikola Sarkozi želi da ga uvede, makar bio i jedini koji to čini. Evropska komisija bi ga radije uvela u svih 27 zemalja Evropske unije. Peter Val objašnjava kako je došlo do promene trenda:

„Ustanovljeno je da je rešavanje međunarodnih problema postalo gotovo nemoguće u situaciji u kojoj mora da se čeka da rešenje prihvate i najsporije zemlje ili poslednji koji ga još blokiraju. Drugi razlog je u tome što je finansijska kriza sada empirijski potvrdila mnoge naše ranije argumente: da su špekulacije opasne i da je neophodno strožije regulisanje finansijskog tržišta.“

Nikola Sarkozi želi da uvede porez na finansijske transakcije, makar bio i jedini koji to čini

Nikola Sarkozi želi da uvede porez na finansijske transakcije, makar bio i jedini koji to čini

Osvežiti budžet EU

Porez ne bi bio veliki - već prema modelu, iznosio bi od 0,01 do 0,1 procenta. Plaćale bi ga osiguravajuća društva i druge vrste finansijskih institucija. I pored toga što je reč o malim procentima, računa se sa ogromnih prihodom. Nevladine organizacije poput WEED-a ili OXFAM-a očekuju 100 do 150 milijardi evra godišnje - ukoliko porez bude uveden u čitavom svetu. Ako bi porez bio uveden samo u Evropskoj uniji, Evropska komisija očekuje dodatni prihod od 50 milijardi godišnje.

Finansijska industrija bi tako napokon morala da učestvuje u troškovima finansijske i dužničke krize. Mišljenja se, doduše, razilaze oko pitanja: šta sa prihodom? „Naziv naše kampanje glasi: porez protiv siromaštva. Zbog toga predlažemo da se prihod podeli na tri dela. Jedna trećina bi bila uložena u suzbijanje siromaštva u zemlji. Druga trećina u globalno očuvanje životne sredine, a treća trećina - za finansiranje razvoja“, objašnjava Peter Val.

Evropska komisija ima druge planove. Ona želi da se prihodom osveži budžet EU. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble bi radije da sam određuje šta učiniti sa novcem. Osim toga, nemačko pravo ne dozvoljava da se zakonski određuje namena prihoda od poreza. Zato može da se desi i da od koncepta „porez protiv siromaštva“ ne bude ništa - naposletku, ima mnogo budžetskih rupa koje treba zapušiti.

Finansijska tržišta odvojena od realne privrede

Više od deset godina, političari i bankari su se podsmevali Peteru Valu

Više od deset godina, političari i bankari su se podsmevali Peteru Valu

No, dodatni prihodi su samo jedan aspekt poreza na finansijske transakcije. Pristalice te mere smatraju da je jednako važno stabilizovati finansijska tržišta i to smanjivanjem atraktivnosti kratkoročnih špekulacija. Štefan Šulmajster radi u Austrijskom institutu za privredna istraživanja u Beču. On već godinama prati rad trgovaca na velikim berzama i način funkcionisanja trgovine. Njegov zaključak glasi: finansijska tržišta su se odavno odvojila od realne privrede:

„Trenutno se 70-ostruka vrednost realne svetske proizvodnje obrće na finansijskim tržištima. To je pre svega posledica računarske i informacione tehnologije. Ona je omogućila da se kretanje cena na svim važnim svetskim berzama prati - sa samo nekoliko sekundi zakašnjenja - u čitavom svetu.“

To omogućava veoma kratkoročnu, automatizovanu trgovinu, Pri tome računarski programi munjevito analiziraju razvoj berzanskih kurseva i isto tako munjevito kupuju ili prodaju. To nema mnogo veze sa realnom privredom, kaže Šulmajster: „Kada jedna nemačka firma izvozi u Kinu, plaćaju je u dolarima koje ona onda razmenjuje. Ta transakcija omogućava realno privrednu delatnost. Kada jedan trgovac devizama u devet sati kupi deset miliona dolara, jer veruje da će u sledećim sekundama kurs dolara da se poveća, i zbog toga tih deset miliona ponovo proda posle minut i po, onda je to špekulacija koja je sama sebi cilj.“

Kočnica za kratkoročne transakcije

Kratkoročne špekulacije mog da pojačaju krize i zbog toga su opasne za finansijska tržišta, kaže Šulmajster. Doduše, pri takvim špekulacijama marže ne donose mnogo. Porez na finansijske transakcije od 0,05 odsto smanjio bi volumen takvih poslova za oko 70 odsto.

Štefan Šulmajster, Austrijski institut za privredna istraživanja

Štefan Šulmajster, Austrijski institut za privredna istraživanja

Time sve ne bi ništa izgubio, smatra Šulmajster: „Zamislite kockarnicu u kojoj svaka tri minuta može da se menja visina uloga, ili u kojoj to može da se čini na svakih 30 milisekundi. Suma svih žetona, dakle uloženog novca, u oba slučaja može biti ista. Ali, tempo ulaganja bi u kockarnici koju vodu računar bio mnogo brži. Porez na finansijske transakcije bi tu imao ulogu kočnice i posebno bi pogodio transakcije koje su vrlo kratkoročne.“

Doduše, malo je verovatno da će porez na finansijske transakcije biti uveden u čitavom svetu. SAD i Velika Britanija su strogo protiv te mere, što znači da će, ako je po njihovom, najvažnije berze na svetu: Njujork i London, ostati neoporezovane. Ni iz azijskih trgovinskih centara nema pozitivnih signala.

Konkurentnost na tržištu?

Šef „Dojče banke“ Jozef Akerman i drugi bankari smatraju da bi uvođenje tog poreza poremetilo konkurentnost na tržištu. Berze u Frankfurtu i Parizu bi bile oslabljene i poslovi bi bili prebačeni na druga mesta u svetu. Pristalice poreza odgovaraju da bi porez trebalo uvesti prema principu mesta stanovanja. Tada bi finansijski poslovi po nalogu nemačkih klijenata bili oporezovani - gde god da ih obavljaju. Isto tako bi i američki ulagači mogli da trguju na frankfurtskoj berzi i tamo ne plaćaju porez.

Ni Jerg Kremer, glavni ekonom „Komercbanke“, nije pristalica uvođenja poreza na finansijske transakcije. No, izgleda kao da se on sa tom merom već pomirio kada kaže: „Aktuelna finansijska kriza je kriza državnih dugova. A nje ima ili nema - nezavisno od toga da li smo uveli porez na finansijske transakcije“.

To može biti i tačno, ali još uvek nije argument protiv poreza.

Autori: Andreas Beker / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM

  • Datum 10.01.2012
  • Ključne reči porez
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/13gzQ
  • Datum 10.01.2012
  • Ključne reči porez
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/13gzQ