1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Poplave ujedinile građane

Poplave su u Hrvatskoj odnele jedan život, a za dve osobe se traga. Županjska Posavina je evakuisana i samo se na snimcima iz vazduha mogu sagledati razmere katastrofe. Širom zemlje prikuplja se pomoć za ceo region.

„Pas Dona je ostala na spratu kuće u Ulici Maka Dizdara 41. Molim, neka je neko uzme dok se sve ne smiri.“ „Nudim smeštaj na području Vukovara, ako nekome treba.“ „Smeštaj, hranu i odeću nudim porodici stradaloj u poplavi. Po potrebi dolazim po njih.“ „Mi smo dobro, spasite našeg Žuću, ako možete. Ostavili smo ga u čardaku.“

To su samo neke od poruka stanovnika istočne Slavonije izbeglih pred poplavama i ljudi koji žele da im pomognu. Iz minuta u minut na društvenim mrežama ažuriraju se spiskovi izbeglih i mesta na kojima se sada nalaze. Mahom je reč o ljudima s područja Gunje i Rajevog Sela čije su kuće nestale pod vodom, a koji su privremeno utočište pronašli u susednim, nepoplavljenim mestima. Samo je iz Gunje je otišlo oko 5.000 ljudi.

Zabrinute porodice, mnoge i iz Nemačke, putem Fejsbuka najavljuju svoj put u Hrvatsku kako bi pomogle svojima i uverile se da su živi i zdravi. Spasena su i poslednja tri stanovnika Gunje koji su odbijali da napuste domove, saopštio je ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostojić. Mediji pak javljaju da je u selu svojevoljno ostalo više od 40 ljudi. Opasnost još nije prošla, objavljuju nadležne službe, nalažući preventivnu evakuaciju ugroženih slavonskobrodskih naselja.

Überschwemmung in Kroatien

Pomaže se koliko se može kako bi se bar nešto spasilo

Prema podacima koje je objavio Prirodno-matematički fakultet u Zagrebu, u Hrvatskoj je pod vodom oko 600 kvadratnih kilometara. Reč je velikim delom o poljoprivrednim područjima koja beleže enormnu štetu, kako na kulturama tako i na objektima i mehanizaciji. Prema izveštajima sa terena, voda bi trebalo da se povuče za najviše desetak dana, kada bi i trebalo da počne i sa obnovom kuća.

„Ne znaš šta je gore; vatra ili voda“, tvrde unesrećeni od kojih su neki spremni i bez službene dozvole da obiđu svoje kuće, čim im to vodostaj dozvoli. Mnogi od njih pobegli su samo sa najlonskom kesom u koju su potrpali najnužnije – lekove i dokumente. Kažu, u jednom danu izgubili su sve što su celog života stvarali – i stvari, i uspomene. Pred veterinarskim i sanitarnim službama je veliki posao. Za očekivati je da je u poplavama stradalo mnogo stoke i kućnih ljubimaca. Veći deo krava sa lokalnih farmi ipak je spasen.

Stradanja podstakla međunacionalnu solidarnost

Sve to, barem one koji se sećaju devedesetih u Hrvatskoj, podseća na ratno stanje. Nedostaje jedino nacionalna netrpeljivost, jer ovih dana zaista nije važno ko je koje vere ili nacije. Bez obzira na krvavu prošlost, Hrvati sa istinskom zabrinutošću i saosećanjem gledaju u Bosnu i Hercegovinu i Srbiju.

I ideološke podele hrvatskih građana ovih dana nisu vidljive. Pomoć se skuplja širom države i to za ceo region. Otvoreni su humanitarni telefoni, a na mnogo punktova prikupljaju se odeća, konzervisana hrana, pelene i lekovi. „Ministarstvo socijalne politike organizovalo je prikupljanje pomoći, ali je broj ljudi koji ju je doneo nadmašio očekivanja. Sada su potrebni volonteri koji će pomoći u razvrstavanju i pakovanju“, jedna je od odaslanih poruka.

Überschwemmung in Kroatien

Voda i dalje preti

U drugoj pak „Mlade antifašistkinje Zagreba“ poručuju da su u akciji „Solidarnost sa BiH“ prikupile više od očekivanog. Slanje autobusom im nije opcija. Hitno im je potreban kombi, a ljude na terenu, vozača i ekipu već su pronašle. Dakako, u skladu sa svojim svetonazorom traže „antikorporativno rešenje“. Humanitarne akcije pokrenule su i braniteljska udruženja, stranačke organizacije žena, škole, fakulteti...

Božija kazna, klimatske promene ili Hrvatske vode?

Ipak, mnogi se pitaju ko je kriv. Jedni odgovor traže u natprirodnom i tvrde da je reč o „Božijoj kazni“, kriveći pri tom gej parade, seksualno obrazovanje u školama i sekularizaciju države. Sve to zaboravljajući da mnoge zaista sekularne države nisu pogođene takvim nevoljama. Drugi pak krivca traže u klimatskim promenama, a treći u Hrvatskim vodama kojima upravlja direktor iz vladajućeg SDP-a i njihovom neodržavanju sistema za odvod i obranu od poplava.

Iako je i sam premijer Zoran Milanović obilazeći pogođena područja izjavio da će tražiti odgovorne, dan kasnije ublažio je stav. „Ako tražite nečiju glavu, pitate pogrešnu osobu. Samo želim da se zna odgovornost i procedura da bi se eventualna greška potpuno izbegla. Nikoga ne treba razapinjati na stub srama“, izjavio je premijer prebacivši odgovornost na lokalne vlasti koje, tvrdi, uprkos upozorenjima, možda nisu na vreme obavile evakuaciju.

Überschwemmung in Kroatien

Meteorolozi kažu da se tek za pet dana može očekivati smirivanje

Uz to, vladajuća koalicija objavila je da će se u korist stradalih odreći 450.000 kuna (oko 59.000 evra) koje je nameravala da potroši na kampanju za evropske izbore. Kako i dosadašnja kampanja, zbog opšte nezainteresovanosti građana nije bila uočena, mnogi su zaključili da je reč o političkom triku. No taj potez ostavio je malo manevarskog prostora drugim izbornim takmacima pa su se ubrzo oglasili Laburisti i HDZ objavivši da će i oni da doniraju novac, doduše bez spominjanja konkretnih iznosa.

Osim saniranja štete, vlasti će morati da se pobrinu i za sprečavanje nekih budućih sličnih katastrofa, jer, slažu se svi, jeftinije je sprečiti nego lečiti. „Treba razmišljati o prevenciji. Uz određena odstupanja učinilo se što se moglo. Sada nije vreme za upiranje prstom. Biće potrebno napraviti analizu kako se ovakvo stanje ne bi ponovilo“, poručio je predsednik Ivo Josipović.

No u mršavom hrvatskom budžetu, sasvim je izvesno, novca nema, pa je gotovo sigurno da će Hrvatska potražiti sredstva u Briselu. Kako su poplave postale regionalni, a ne problem pojedinih država, ne čudi ni poziv premijera Milanovića da se Hrvatska, zajedno sa susedima koji nisu članovi Evropske unije, prijavi na evropske fondove.