1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Poplave, cenzura i konferencija u Beču

Nemačka i austrijska štampa ovih dana više nego obično pišu o Srbiji, a jedan od povoda za to su i optužbe da srpska vlada sprovodi cenzuru u medijima, posebno na internetu.

To što ministri spoljnih poslova Srbije i Kosova sede za istim stolom na konferenciji o Zapadnom Balkanu, pre nekoliko godina bilo bi nezamislivo, a danas izgleda kao najnormalnija stvar na svetu, piše austrijski dnevnik Prese. Reč je o konferenciji na koju je austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc pozvao svoje kolege iz regiona – „Beograd, doduše, ne priznaje odvajanje svoje bivše pokrajine – i neće ga priznati u doglednoj budućnosti – ali, sada, zahvaljujući posredovanju Evropske unije, dve strane bar umeju da se međusobno ophode.“

U tekstu pod naslovom „Beč i njegovi balkanski klijenti“, list piše da Austrija sebe rado vidi kao zastupnika interesa balkanskih zemalja i ocenjuje da je to „uloga koju igra sa uspehom“. „Podrška Beča započinjanju pristupnih pregovora sa EU bila je enormno važna“, citira Prese saopštenje kancelarije premijera Srbije Aleksandra Vučića i navodi da Austrija, koja je u nekim zemljama regiona najveći investitor, ne krije da u tome sledi i sopstvene interese: „Prosperitet i stabilnost u našem susedstvu nam neposredno koriste – zauzvrat smo pogođeni i negativnim efektima tog susedstva kao što su šverc droga i kriminal.“

U nastavku Prese razmatra perspektive prijema balkanskih zemalja u Evropsku uniju i konstatuje da je tu situacija „bez sumnje najnapetija u Tirani. Kada se krajem juna šefovi država i vlada EU budu sastali na samitu u Briselu, vlada premijera Edija Rame ipak će dobiti utešnu nagradu: status kandidata.“ List prenosi i da je Makedonija kandidat za prijem od 15. decembra 2005, kao i da se „otada nije desilo – baš ništa, izuzev takozvane predpristupne pomoći na koju Skoplje ima pravo. Jer, dokle god ne bude rešen spor oko imena sa Grčkom, neće početi ni pristupni pregovori.

Albanija, piše dalje Prese, ne želi dugo da čeka na status kandidata, pa elokventni Rama ne propušta priliku da se predstavi kao čistokrvni Evropljanin: „Kada uskoro budem putovao u Srbiju, onda je to zato što nam je evropska ideja danas važnija od sukoba“, rekao je nedavno u razgovoru sa novinarima iz zemalja EU. „Nadam se da mi nismo poslednje naivčine“, rekao je ciljajući na interne probleme u EU do kojih je doveo zamor u procesu njenog širenja. Ponekad Rama, nošen sopstvenim oduševljenjem, zna da ode sasvim daleko: „Roberta Šumana (jednog od osnivača EU) u Albaniji čitaju kao što se čita kuran u školi kurana.“

Ako premijer Srbije Vučić dođe u Beč, imaće priliku da tu izgladi svoj spor sa OEBS-om. Dunja Mijatović, opunomoćenica te organizacije za medije, optužila je Srbiju za cenzuru u vezi sa poplavama. To je Vučić sa ogorčenjem odbacio, zatraživši – što je krajnje neobično – izvinjenje od Mijatovićeve, piše bečki list.

Veliki broj nemačkih dnevnih listova je proteklih dana inače preneo i navode Blica prema kojima je moguće da je katastrofalna poplava u Obrenovcu prouzrokovana – pogrešnim odlukama vlasti. „Državno preduzeće za vodosnabdevanje je diglo u vazduh jedan put i – potopilo grad“ prenosi tako nedeljnik Cajt pisanje srpskog dnevnika. Cajt se bavi i optužbama za cenzuru: „Novine bliske vladi Srbije objavile su rezultate anketa iz kojih se vidi da su građani vrlo zadovoljni kriznim menadžmentom vlasti. S druge strane, kritički glasovi na internetu su optužili premijera Vučića za teške propuste i paniku. Na to su desetine blogova i kritičkih priloga skinuti sa interneta – advokat građana i sindikat novinara govore o cenzuri.“ Na kraju, Cajt navodi i da je srpski premijer Vučić raspodelu novca iz inostranstva za pomoć područjima pogođenim poplavama poverio Marku Blagojeviću, „poznatom istraživaču javnog mnjenja“, i citira beogradski Danas, koji je, ciljajući na „neograničenu moć šefa vlade“, napisao da „je stvoren utisak da jedan čovek odlučuje o svemu. Kako se to zove?“