Popis u Crnoj Gori – politika pre statistike

Ono što je zvanična Podgorica priželjkivala da čuje, Tadić je u Herceg-Novom jasno izgovorio. „Srbija nema pravo niti hoće da se meša u ustavni poredak Crne Gore ili bilo koje druge susedne države“, rekao je srpski predsednik i dodao da države u regionu imaju pravo da brinu o identitetu vlastitog naroda koji živi u susednim zemljama i u dijaspori.

„To važi i za Crnu Goru kada su u pitanju Crnogorci u Srbiji, to važi i za Srbiju kada su u pitanju Srbi u Crnoj Gori. Ali, to se čini na način da se nijednog trenutka ne sme dovesti u pitanje suverenitet i integritet svake susedne države. To je, dakle, crvena linija i ona nikada, ni po bilo koju cenu, ne sme biti pređena“, istakao je Tadić.

Koliko nas ima?

Crnogorski zvaničnici su, inače, prethodnih dana oštro kritikovali Strategiju vlade Srbije o Srbima u dijaspori i u regionu ocenjujući je kao direktno mešanje u unutrašnje stvari Crne Gore. Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić je rekao da tim dokumentom Beograd nastoji da Srbe u Crnoj Gori pretvori u remetilački faktor i u manjinu. „U manjinu koja je sukobljena sa Crnom Gorom, manjinu koja služi interesima Beograda, manjinu kojom se može manipulisati, što oni nisu. Oni su za nas deo ove države“, kazao je Krivokapić.

Najznačajnije prosrpske partije u Crnoj Gori nipošto ne žele status manjine, već status konstitutivnog naroda. Jer, kako navode, gotovo trećina građana Crne Gore su se na poslednjem popisu, u novembru 2003. godine, nacionalno izjasnili kao Srbi. Pošto za dve sedmice u Crnoj Gori ponovo kreće popis čelnici svih nacionalnih zajednica sada postavljaju pitanje: ima li nas više ili manje nego pre osam godina?

Popis u Crnoj Gori najmanje statistika

Ankete pokazuju da samo pet odsto građana smatra da će popis biti tek statističko pitanje, pa se svaka aktivnost društvenih i političkih subjekata u Crnoj Gori sada povezuje za predstojeće izjašnjavanje. Tadić je, međutim, odbacio mogućnost da je jedan od razloga njegove jučerašnje posete Crnoj Gori bio i želja da se što više Crnogoraca izjasne kao Srbi, u čemu ga je podržao i crnogorski predsednik Filip Vujanović.

No, na terenu i u medijima već sedmicama traje žestoka kampanja kojom se građanima sugeriše kako da se nacionalno odrede. Državna televizija naglašeno forsira sadržaje koji ukazuju na crnogorski identitet pravoslavaca u Crnoj Gori, dok kulturne institucije Srba organizuju koncerte, književne večeri i pozorišne predstave za koje je ulaz besplatan, a na kojima su glavne zvezde poznate ličnosti iz Srbije.

Popis u Crnoj Gori kreće 1. aprila i trajaće dve nedelje.

Autor: Mustafa Canka, Ulcinj

Odg. urednik: Nemanja Rujević