1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Pomoć za bivše kolonijalne gospodare

Čudan novi svet na Ibero-američkom samitu u Paragvaju: prvi put u istoriji Španija i Portugal svoje bivše kolonije u Latinskoj Americi mole za pomoć. Nekada potlačeni, dočekali su sa jednim sasvim novim samopouzdanjem.

Zapatero

Zapatero

Ova nova uloga neće se dopasti bivšim kolonijalnim gospodarima. Dugi niz godina Španija i Portugal su finansijski pomagale svoje bivše kolonije, kojima duguju većinu svog bogatstva. Međutim, sada više nema te uobičajene hijerarhije. Prvi put Evropljani traže pomoć od Latinske Amerike.

"Ovo je dobro vreme za Latinsku Ameriku i samit bi trebalo da posluži za jačanje veza između svih zemalja učesnica", izjavio je španski premijer Hoze Luis Rodrígez Zapatero, koji je u petak bio među prvima u Asunsionu, glavnom gradu Paragvaja gde na samitu učestvuju 23 zemlje.

"Ovo je prvi put da Latinska Amerika nije deo problema, nego deo rešenja", izjavio je generalni sekretar grupe, ekonomista Enriko Iglesias iz Urugvaja. U prošlosti, zemlje Latinske Amerike, primale su pomoć bivših kolonijalnih gospodara Španije i Portugala. Sada se te dve zemlje bore sa svojim državnim deficitima, ekonomija nikako da se pokrene. Bivše kolonije, međutim, uprkos globalnoj ekonomskoj krizi beleže ekonomski rast u proseku od šest odsto.

Domino efekat

Koeljo

Koeljo

Posle Grčke i Irske, Portugal je u proleće 2011. kao treća zemlja u evro-zoni, morao da zatraži međunarodnu pomoć. Evropski partneri i Međunarodni monetarni fond stavili su zemlji na raspolaganje 78 milijardi evra. Za sada je nejasno da li je ovaj paket pomoći dovoljan da zemlju spasi o bankrota. Vlada premijera Pedra Pasosa Koelja je suočena sa zadatkom da radikalno reformiše javne službe i državnih preduzeća. Za to su potrebni vreme i novac.

Španija još uvek funkcioniše bez pomoći. Boreći se s posledicama pucanja tržišta nekretnina i visoke stope nezaposlenosti, zemlja se buni zbog oštrih mera štednje koje zaveo Zapatero. Ipak, finansijska tržišta i dalje su oprezna i naplaćuju visoke kamatne stope za svež kapital. Trenutno, španske banke suočene su sa zadatkom da po nalogu EU svoj kapital povećaju za 26 milijardi evra! Samo grčke banke imaju teži zadatak – moraju da prikupe 30 milijardi evra.

Greška u računu od 55,5 milijradi evra?

Za to vreme, u Nemačkoj se desilo nešto neobično: ispostavilo se da je nemačka zaduženost manja za 55,5 milijardi evra. Reč je o greški u računanju bilansa podržavljene banke Hipo riel estejt.

Ministarstvo finansija Nemačke je ovo prećutalo javnosti, mada mu je ovaj podatak poznat još od početka oktobra i uredno je prijavljen Eurostatu u Briselu. Ministar Šojble je sada samo rekao da je o tome obaveštena vlada u Berlinu.

Zato je naknadno smanjen dug Nemačke u 2010. sa 84,2 odsto bruto društvenog proizvoda na 83,2 odsto, jer se pogrešan bilans banke odnosi i na prošlu godinu. Za ovu godinu ministarstvo očekuje stopu od samo 81,1 odsto BDP, što je čak za 2,6 odsto manje nego što je Berlin Briselu prijavio krajem septembra.

Autor: Dijana Roščić (rojters, dpa, špigel)
Odg. urednik: Jakov Leon