1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Pomoć Avganistanu

Medjunarodna zajednica će i dalje podržavati obnovu Avganistana. Prvog dana medjunarodne donatorske konferencije u Londonu, SAD su ovoj zemlji za 2007 obećale 900 milina evra dodatne pomoći. Velika Britanija se izjasnila za 660 miliona pomoći u sledeće tri godine. Takodje i šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer obećao je dodatnu pomoć.Cilj dvodnevne konferencije sa više od 70 zemalja učesnica je doagovor oko petogodišnjeg programa pomoći za Avganistan, kako bi izmedju ostalog bila obezbedjena unutrašnja bezbednost u zemlji, privredni razvoj i borba protiv uzgajanja droga.

Donatorska konferencija u Londonu

Donatorska konferencija u Londonu

«Avganistan ima demokratski izabranog predsednika, parlament, regionalnu upravu – ovaj proces želimo da podržimo.» Rekao je Generalni sekretar Nato Jap de Hop Shefer. On je ovom izjavom sažeo ciljeve londonske konferencije. Misija u Avganistano do sada je bila uspešna i tako treba i da ostane. Ispred svake od delegacija iz preko 60 zemalja nalazi se mapa sa dokumentom na 15 stranica, Pakt za Avganistan koji treba da bude potpisan.

Prema ovom dokumentu, budućnost zemlje bi se oslanjala na tri glavna stuba: bezbednost, pravna država koja poštuje ljudska prava i ekonomski i društveni razvoj. Dokument će sigurno biti potpisan, ali ciljevi neće biti lako ostvarivi, kaže Ajša Kan iz Kraljevskog instituta za spoljne poslove u Londonu...

«Proizvodnja i prodaja opijuma podriva sve bitne aspekte ovog sporazuma, ugrožava bezbednost u zemlji i njen ekonomski prosperitet. To ograničava vlast predsednika karzajija samo na Kabul. Lokalne vodje i nasilje koje spoovode njihove privatne vojske, Talibani i Al Kaida, svi oni se finansiraju na takav način.»

U provinciji Helmand se na 90 posto obradivih površina uzgaja opijum. Britanska vlada zbog toga planira povećanje broja vojnika sa 870 na 5 700. Medjutim predsednik Karsaji kaže da bi vojnici morali da brinu o bezbednosti, a ne o hapšenju trgovaca drogom, jer je to u domenu njegove vlade.

«Mi smo prošle godine smanjili obradive površine sa kojih se dobija opuijum za 21. posto. Seljaci su ponovo počeli da gaje voće. Putna mreža je sada bolja, što olakšava trgovinu i budi nadu. Ako se ovako nastavi za nekkoliko godina više neće biti polja na kojima se gaji opijum.»

Karzaji računa sa periodom od oko 10 – 15 godina. Do 2010 on želi da putnom mrežom poveće 40 posto sela, 65 posto gradskih i četvrtina seoskih domaćinstava dobila bi električnu energiju. Za to je potrebna pomoć zapada, ali tri četvrtine sredstava ne stiže u ruke vlade u Kabulu. Svetska banka bi želela da se to promeni, jer bi bolje bilo da prioritete odredjuje vlada u Kabulu nego donatori.

Pitanje na koje moraju da odgovore učesnici konferencije jeste: da li imaju poverenja u proces demokratizacije Avganistana. Sve će to koštati mnogo novca. A zemlje donatori će biti spremne da investiraju, ukoliko verjuju da će se investicije isplatiti.

Nemačka ministarka za razvojnu pomoć Hajdemari Vićorek Cojl je izjavila da je Nemačka spremna da investira dodatnih 160 miliona evra podrške. «To se isplati, rekla je ona» I britanski premijer Toni Bler takodje smatra da vredi investirati jer je reč o borbi za mir i demokratiju.

Bertran Kvandt