Pomoć za Opel, a šta je sa drugima?

Povodom spasavanja Opela list Der noje tag piše:

„Uprkos svim simpatijama prema zaposlenima u Opelu, kao i njegovim prodavcima i kooperantima, ne sme se zaboraviti da u svetskoj automobilskoj industriji postoji višak kapaciteta i to ne tek od početka finansijske krize. Osim toga, mnogi očekuju duboke strukturne promene u automobilskoj industriji. Bila bi katastrofa ako bi državna pomoć Opelu na kraju dovela do toga da neka druga nemačka fabrika automobila mora da zatvori kapije“, piše „Der noje tag“.

O Opelu piše i bonski list General ancajger:

„Na primeru Opela najbolje se vidi sva problematičnost državnih mera spasavanja firmi. Pomoć se uvek obećava u pojedinačnim slučajevima i uvek je nepravedna, jer je nemoguće pomoći svima. Međutim, da li će država pomoći nekoj kompaniji ne sme da zavisi samo od njene veličine. Naime, nestankom malih firmi, koji niko ni ne registruje, nestaje i podjednak broj radnih mesta kao i kada se zatvori neka velika fabrika“, piše „General ancajger“.

Državnu pomoć komentariše i Bild:

„Mora se poštovati pravilo: ni cent poreskog novca za firme koje su sopstvenom krivicom ili zbog lošeg upravljanja zapale u teškoće. To bi bio šamar svim preduzećima koja solidno posluju. U politici se sada traže odmerenost i razumnost. Ne sme se dogoditi da se zbog predizborne kampanje spasavaju kompanije koje to uopšte ne zaslužuju“, upozorava „Bild“.

Zaduživanje Nemačke

Povodom rebalansa budžeta i novog duga države list Lauzicer rundšau piše:

„U posleratnoj istoriji Nemačke još nije bilo rebalansa budžeta uz dodatno zaduživanje od pedeset milijardi evra. (Ministar finansija) Per Štajbrik može da se teši i da zemlja nije bila ni u tako dubokoj krizi, tako da nije bilo alternative novom zaduživanju. Ljudima je i dalje potrebna zdravstvena zaštita, a odnekud se mora isplaćivati i pomoć nezaposlenim.

Međutim, najnovije crne vesti iz ministarstva finansija jasno pokazuju da ovog puta zaista nema mesta za jeftina predizborna obećanja. Novo zaduživanje istovremeno je kraj svim pričama o snižavanju poreza posle izbora. Od nove vlade pre se očekuje plan o tome kako smanjiti dug kada privredi ponovo krene“, piše „Lauzicer rundšau“.

Tragovi prošlosti

Drugog juna 1967. godine policajac Karl Hajnc Kuras ubio je studenta Bena Onezorgea koji je učestvovao u demonstracijama protiv posete iranskog šaha Zapadnom Berlinu. Kuras je na suđenju oslobođen, vratio se u policiju, a ubistvo Onezorgea radikalizovalo je studentski pokret što je na kraju dovelo do velikih previranja 1968. godine i demokratskih promena u nemačkom društvu. Sada je otkriveno da je policajac Kuras zapravo radio za istočnonemačku službu državne bezbednosti Štazi što je izazvalo polemike.

Komentator lista Rajn cajtung tim povodom piše:

„Onaj ko bi sada da ponovo piše istoriju studentskog pokreta zaboravlja da je 1968. bila ništa manje nego drugo utemeljenje nemačke demokratije i donela društveno oslobođenje. To su događaji od kojih do dana današnjeg imamo ogromnu korist. Rasprava o slučaju Kuras pokazuje kako malo Nemci na zapadu zemlje znaju o Nemačkoj Demokratskoj Republici i koliko je slika o njoj uslovljena predrasudama.

NDR, naročito njen rukovodeći sloj, bila je malogađanska zemlja sa mnoštvom saputnika, ljudi spremnih da sarađuju (sa režimom) što je, uostalom, njen bivši građanin i kasniji studentski vođa Rudi Dučke znao i kritikovao. Karijera ljubitelja oružja Kurasa potpuno se uklapa u tu sliku. To što u zapadnoberlinskoj policiji nisu ništa videli i što je kasnije oslobođen govori toliko o zapadnonemačkom društvu, koliko i o socijalizmu u drugoj nemačkoj državi“, piše „Rajn cajtung“.

Ne bojte se Severne Koreje

Povodom severnokorejskih pretnji ratom Južnoj Koreji list Fajnenšel tajms Dojčland piše:

„Nove pretnje Pjongjanga toliko su ratoborne da izazivaju duboku zabrinutost. S druge strane, gromoglasne pretnje i zveckanje oružjem već decenijama su način ponašanja Severne Koreje. Zato ni sada to nije razlog za paniku i SAD i njihovi partneri ne bi smeli da se uplaše. Onaj ko želi da zaustavi širenje nuklearnog oružja ne sme dozvoliti da mu ucenjivači diktiraju politiku“, piše „Fajnenšel tajms Dojčland“.

Berluskoni zaslužio da izgubi

List Vestdojče cajtung komentariše ponašanje italijanskog premijera Silvija Berluskonija i piše:

„Da, Berluskoni je zaslužio da izgubi na evropskim izborima, ali ne zbog navodnih ljubavnih avantura sa osamnaestogodišnjom devojkom. Zaslužio je poraz, jer onemogućava političke protivnike. Jer njegova televizija ne doprinosi obrazovanju, nego širi gluposti. Jer ne poštuje druge ustavne organe. Jer je od slobode štampe napravio slobodu za Berluskonija. Jer ne pravi razliku između svojih interesa preduzetnika, političara i privatne ličnosti i čak menja ustav u sopstvenu korist. I jer je pravni princip „u slučaju sumnje u korist optuženog“ pretvorio u princip „u slučaju sumnje za Silvija“, piše list „Vestdojče cajtung“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković