1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Pomirenje mora da dođe iz regiona

Da li je na Zapadnom Balkanu mogući doći do zajedničke istine o prošlosti? Kako 15 godina posle ratnih sukoba ostvariti pravdu za žrtve ratnih zločina, bez obzira sa koje strane granice se one nalazile?

default

EU daje podsticaj, ali države bivše Jugoslavije same moraju da traže rešenja

Skoro dve decenije od ratnih sukoba na prostoru nekadašnje Jugoslavije, narodi širom Zapadnog Balkana još se nalaze pred izazovom suočavanja sa prošlošću i utvrđivanjem istine o ratnim zločinima. Ključ za uspostavljanje pomirenja mora da dođe iz samog regiona, a istina i pomirenje uvek idu zajedno, poruka je koja je ovim povodom stigla iz Brisela.

„Pravda koja vodi pomirenju nije samo pitanje sudskih procesa. Bitni su procesi koji se vode pred Tribunalom u Hagu ili oni pred nacionalnim sudovima u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu. Ali to nije dovoljno. Važno je suočiti se sa prošlošću i van sudskih kulpa“, poručio je Pjer Mirel, direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji.

Na Balkanu se uči iz različitih istorijskih udžbenika

I dok se zemlje Zapadnog Balkana trude da ispune brojne kriterijume i nekako dođu do članstva u EU, često se zaboravlja da je za zajedničku budućnost prevashodno bitno razumevanje prošlosti. Međutim, postoji li tu zajednička istina za narodne nekadašnje Jugoslavije? Sudeći prema obrazovnom sistemu u BiH, gde se još uči iz različitih udžbenika za istoriju, do zajedničke istine još je dalek put.

Evropska parlamentarka Tanja Fajon upozorava da ni mlade generacije na Balkanu ne mogu da premoste političke razlike svojih predaka i da se na Balkanu ne razgovara samo zbog razlike u prezimenima, upozorava evropska parlamentarka Tanja Fajon: „Zapadni Balkan više ide unazad nego unapred. Poslednjih par godina nije bilo dovoljno napretka. U situaciji kada je EU suočena sa sopstvenim problemima, vrlo je teško onima koji podržavaju ideju daljeg proširenja Unije, da zastupaju proširenje na Zapadni Balkan.“

Pravda bez obzira na granice

EU se poziva da jasnom evropskom perspektivom podstakne države Zapadnog Balkana na reforme, ali sa druge strane jasno je da se dijalog, istina i mir moraju tražiti unutar regiona kao celine. Regionalni konflikti zahtevaju „regionalnu pravdu“ kako za žrtve tako i za njihove porodice, svedoke ili pak zločince, bez obzira sa koje strane granice se nalaze.

U poslednje tri godine, u okviru inicijative REKOM, 1.600 nevladinih organizacija sa prostora nekadašnje Jugoslavije stavile su svoja različita i često sukobljena mišljenja o prošlosti u službu pomirenja. Prema rečima Nataše Kandić, direktorke beogradskog Centra za humanitarno pravo, cilj je doći do činjenica o žrtvama ratnih zločina i tako sprečiti manipulaciju pukim brojkama: „Na teritoriji nekadašnje Jugoslavije mi stalno pričamo o brojevima. Sada želimo da imamo spisak imena – da znamo ko su ljudi, ko su žrtve ratnih zločina, ali i da znamo imena vojnika i policajaca ubijenih u ratu.“

Koalicija civilnog društva regiona sada traži od vlada država sa prostora nekadašnje Jugoslavije da uspostave zajedničku komisiju koja će se baviti žrtvama i ratnim zločinima, a samim tim i istinom i izgradnjom zajedničke budućnosti.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Nemanja Rujević