Pomirenje je više od lepih reči | Izbor iz štampe | DW | 26.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Pomirenje je više od lepih reči

Kada Nikolić sada kleči i traži pomilovanje za Srbiju zbog Srebrenice, to svedoči o naporu vlade u Beogradu da ispravi krivicu iz prošlosti. Ipak, pomirenje je više od lepih reči…

Frankfurter algemajne cajtung u tekstu pod naslovom „Srpski zločin“ komentariše izvinjenje predsednika Srbije za masakr u Srebrenici:

„Kada Tomislav Nikolić otvori usta, srpske diplomate drhte. Predsednik Srbije iznenađuje svojim izjavama uvek iznova, i prijatelje i neprijatelje. U tom smislu se može posmatrati i na prvi pogled Nikolićeva spektakularna molba za oproštaj zbog masakra u Srebrenici. Da bivši vođa radikalnih srpskih nacionalista u jednom intervjuu za bosansku televiziju sada moli za oproštaj za 'zločin' u Srebrenici, čak i 'na kolenima' – vredno je pomena. Ali niko ne treba da se čudi ako Nikolić u narednim mesecima pred drugom publikom da izjave, koje ponovo poništavaju njegove dosadašnje izjave. U svetu Tomislava Nikolića reči imaju skoro proizvoljno značenje.“

Frankfurtski list podseća Nikolić ne govori prvi put o Srebrenici. Na godišnjicu masakra, jula 2007, Nikolić je rekao: „Sve dok sam živ, niko ne treba da mi govori da su Radovan Karadžić i Ratko Mladić zločinci.“

„Takve stvari (Nikolić) danas više ne govori, ali on ne povlači ni svoje stare izjave, veći im pridodaje nove dvosmislenosti. Tako je u jednom intervjuu za Radio-televiziju Crne Gore rekao: 'Nije bilo genocida u Srebrenici', što je bio povod za novi diplomatski incident i to između Beograda i Sarajeva. Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović otkazao je tada, već dogovoreni susret sa Nikolićem.“

„Da li je sada izgovoreno izvinjenje deo velike strategije Beograda? U to se može barem sumnjati, s obzirom na Nikolićevu impulsivnost – čak i kada je srpsko pomirenje sa Bosnom i te kako u interesu Srbije. Posle dogovora o normalizaciji odnosa sa Kosovom, sada je najvažniji zadatak srpske vlade da prenese sporazum sa Prištinom sa briselskog papira na balkansku stvarnost i da se predstavi kao dobar sused u regionu. Normalizacija odnosa sa Bosnom bio bi sledeći korak, kojim bi kandidat za članstvo, Srbija, mogla da poveća svoju verodostojnost pred Evropskom unijom.”

Neočekivani poteza čoveka sa dva lica

„Prvo izvinjenje za Srebrenicu“, piše Di velt: „U poslednje četiri godine kod Tomislava Nikolića bilo je primetno dosta preokreta – čak i preokret od radikalnog srpskog vođe do prozapadnog političara. Da će predsednik Srbije, nekoliko dana posle istorijskog dogovora sa kosovskim Albancima još i moliti za oproštaj zbog zločina u Srebrenici – to je malo ko očekivao sa obe strane Alantika.“

Di velt prenosi i izjave Nikolića koje je dao u intervjuuu za bosansku televiziju: „Klečim zbog toga, evo klečim i tražim pomilovanje za Srbiju zbog zločina koji je izvršen u Srebrenici. Izvinjavam se za zločine koje je u ime naše države i našeg naroda učinio bilo koji pojedinac“. Te rečenice će ući u istoriju Balkana, piše Di velt i dodaje da „nikada od nacističkog terora i Drugog svetskog rata u Evropi nije bilo ubijeno toliko civila – oko 8.000 muslimanskih muškaraca i mladića ubijeno je tokom nekoliko dana.“

Memorijalni centar u Potočarima

Memorijalni centar u Potočarima

Di velt dalje piše da je Nikolić je u intervjuu rekao i da se „genocid u Srebrenici tek mora dokazati. Svi konflikti na prostoru bivše Jugoslavije imali su karakteristike genocida“. Upravo to ograđivanje, piše Di velt, „daje povoda za oprez i jasno pokazuje da Nikolić, kao i svi njegovi prethodnici u Beogradu od kraja rata na Kosovu, imaju dva lica. Jedno, koje po potrebi čini očekivane ustupke u pravcu Brisela i Vašingtona, i drugo, koje pre svega zadovoljava još uvek snažne nacionalističke snage u vojsci, ali i u ruralnim oblastima. Među njima još uvek vlada uverenje da su pre svega Hrvati, Kosovari i Bošnjaci počinili zločine nad Srbima. I da se Haški sud potpuno jednostrano bavi samo srpskim zločinima.“

Pomirenje podrazumeva i dela

Zidojče cajtung podseća da su se i Nikolićevi prethodnici izvinili za zločine, ali pominjanje tog izvinjenja vredno je pre svega zbog osobe koja je to učinila, ocenjuje nemački list:

„Nikolić, poznat po tvrdim stavovima, čovek koji je Haški tribunal uporedio sa inkvizicijom, sada se pretvara u pesnika čija je poezija puna patosa. Kada Nikolić sada kleči i traži pomilovanje za Srbiju zbog Srebrenice, to svedoči o naporu vlade u Beogradu da ispravi krivicu iz prošlosti. Toj politici normalizacije pripadaju i poslednji ustupci naspram Kosova. Ipak, pomirenje je više od lepih reči. Pomirenje podrazumeva i dela: objektivnu nastavu istorije, susrete, konkretnu pomoć… Srbija je još daleko od toga.“

Pripremila: Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković