Pomirenje ili priznavanje hrvatske agresije?

SDP, stranka Ive Josipovića, predstavnici srpske zajednice i deo javnosti hvale predsednikov potez kao državnički čin. „Siguran sam da svi dobronamerni ljudi koji razmišljaju u interesu Republike Hrvatske razumeju koliko je ovo i odgovorno i odlučno i ispravno“, komentariše prvi SDP-ovac Zoran Milanović podeljena politička gledišta oko Josipovićevog izvinjenja.

Nasuprot njemu, predsednik HSS-a Josip Friščić rekao je da u priču o ratnim zločinima u Bosni i Hercegovini nije trebalo uvlačiti celu državu. „Ako tako nastavimo, vrlo brzo ćemo doći do toga što neki zapravo i žele – da smo u Bosni bili agresori, a u Hrvatskoj imali građanski rat. Ni jedno ni drugo ne stoji“, rekao je Friščić. I on, kao i deo političara i javnosti, smatra da je Josipović, pre izvinjenja, trebalo da se usaglasi sa Vladom i Saborom.

Branitelji kritikuju, Pupovac hvali

Braniteljske udruženja smatraju da je predsednik Ivo Josipović najpre trebalo da se pokloni hrvatskim žrtvama u Vukovaru, Škabrnji i drugim mestima. Nezavisni dragovoljci hrvatski, kao i hrvatska udruženja iz BiH, smatraju da je izvinjenjem učinjena velika šteta Republici Hrvatskoj i hrvatskim braniteljima iz rata jer su „prikucani na stub srama“.

Čelnik Srpskog narodnog vijeća Milorad Pupovac pak smatra da je ovo gest pomirenja: „Svi oni koji tvrde da je izvinjenje optužnica – greše. Izvinjenje, za razliku od optužnice, uvodi filozofiju pomirenja.“

Simbolično ćutanje ili...

Stjepan Mesić, prethodnik Ive Josipovića na mestu predsednika, odbio je da komentariše govor svog naslednika u Parlamentu BiH. Inače, on je više puta naglašavao da je Hrvatska izvršila agresiju na Bosnu i Hercegovinu, ali nikada se u funkciji predsednika Republike nije zbog toga izvinjavao. Baš kao ni SDP-ov premijer Ivica Račan. Za Mesića se svojevremeno govorilo da je, svedočeći pred Haškim tribunalom, dao izjavu iz koje se nedvosmisleno može zaključiti da je Hrvatska izvršila agresiju na BiH.

Uz to, Mesić je više puta naglašavao da se sa Franjom Tuđmanom i HDZ-om razišao upravo zbog protivljenja njihovoj politici prema Bosni i Hercegovini i planovima Tuđmana i Miloševića da podele BiH. Zbog svega toga bio je miljenik bosanskohercegovačke političke javnosti.

Autorka: Gordana Simonović, Zagreb

Na sledećoj strani:

Da li će BiH prihvatiti ruku Beograda i Zagreba?

Da li će BiH prihvatiti ruku Beograda i Zagreba?

Bivši predsednik Helsinškog komiteta BiH Srđan Dizdarević smatra da je pozitivna promena političkih odnosa u regionu evidentna. „Izbor gospodina Josipovića za predsednika Republike Hrvatske i njegove relacije sa predsednikom Tadićem nova su vrednost u odnosima u regionu i oni sigurno imaju pozitivan uticaj na odnose u BiH“, kaže Dizdarević. Dodaje da je „drugo pitanje kako će to političari u BiH dočekati i da li će to primiti sa istom željom za poboljšanjem odnosa“.

„Poruke iz Beograda i Zagreba da se neće mešati u unutrašnja pitanja BiH, te da će podržati svaki dogovor tri konstitutivna naroda u BiH, mogle su se čuti znatno pre Josipovića i Tadića i tu suštinske promene nema“, kaže za Dojče vele novinar „Oslobođenja“ Gojko Berić. On ipak izražava umereni optimizam u pogledu pozitivnih političkih kretanja u regionu.

„Sudeći prema poslednjim diplomatskim aktivnostima, naročito kada je reč o Beogradu i Zagrebu, moglo bi da se zaključi da se ta klima menja nabolje i da se politički odnosi u regionu relaksiraju. Međutim, u mnogim glavama u BiH rat još traje“, kaže Berić.

„Bolje da je Silajdžić išao u Beograd“

Otpor pozitivnim političkim procesima u Bosni i Hercegovini ogleda se, kako u oceni srpske Deklaracije o Srebrenici, tako i tumačenju Josipovićeve posete Ahmićima i Križančevom selu. Otpor pozitivnim promenama Gojko Berić ilustruje i prigovorima Nikole Špirića Josipoviću i Silajdžićevim istupom u Mostaru.

„Nije to bilo ni mesto ni vreme da se Silajdžić na takav način obraća gospodinu Tadiću. Bilo bi mnogo korisnije po Bosnu i Hercegovinu da je gospodin Silajdžić već bio nekoliko puta u Beogradu, jer je Tadić već bio u Sarajevu i u više navrata izjavio da su njegova vrata za Silajdžića uvek otvorena“, kaže Berić.

Srđan Dizdarević je optimista i u pogledu sređivanja unutrašnjih bosanskohercegovačkih prilika, uprkos ispadima ovdašnjih nacionalnih lidera. Njegov optimizam se, uoči izbora, „bazira na pojavi i jačanju novih, umerenih političkih snaga“ u BiH.

Autor: Samir Huseinović

Odg. urednik: Nemanja Rujević