1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Polovina Srba ostari na roditeljskim jaslama

Prema istraživanju Galupa, u Srbiji čak 57 odsto stanovništva starosti između 25 i 34 godine živi sa roditeljima. Kod mnogih se radi o materijalnim razlozima, ali je prisutan i sociološki fenomen „produženog detinjstva“.

Glavni razlog: Kod roditelja je sve besplatno

Glavni razlog: Kod roditelja je sve besplatno

Opravdanja ili izgovori zašto mladi ne stvaraju sopstvene porodice su da nemaju gde ili od čega da žive. Pozadinu ovakvog načina života često čine drugi razlozi - kod roditelja je sve besplatno! Na taj način ostaje više vremena, ali i novca za provod.

Zaštićeni u porodici, ovi ljudi nastavljaju da žive u takozvanom „produženom detinjstvu“. Mišljenja o tome da li su spremni za porodicu i samostalan život među tridesetogodišnjacima su podeljena, ali su jedinstveni u stavu da je, dugoročno gledano, njihov trenutni porodični status neodrživ. Dvadesetosmogodišnja Ana S. je profesorka engleskog jezika u jednoj beogradskoj osnovnoj školi:

„Imam 28 godina, zaposlena sam, ali i dalje živim kod mame. Nemam tu vrstu nezavisnosti koju bih želela. Moji vršnjaci blago rečeno „šize“ zbog toga i gledaju da se što pre odvoje od „porodičnog gnezda“ koje jeste lepo, ali nije dobro“.

„Čovek bez stana je čovek bez psihologije“

Psiholog Žarko Trebješanin smatra da su preduslovi za odluku o osamostaljivanju ekonomska nezavisnost i jaka emotivna veza. Ukoliko tih pretpostavki nema većina tridesetogodišnjaka u Srbiji se neće odlučiti da započne samostalan život:

„Još je Dostojevski u jednom svom romanu napisao: „Čovek bez svog stana je čovek bez svoje psihologije“. Mi bismo danas rekli - bez svog identiteta. Ti ljudi gube i samopoštovanje, a samopoštovanje je veoma bitno. Nije dovoljno da čovek bude samo profesionalno i društveno uspešan. Ako zavisi od dobre volje drugih ljudi, bilo da su to i njegovi roditelji, to ga gura u jednu pomalo infantilnu situaciju, da sa 30 ili 40 godina i dalje živi kao podstanar“.

Mit je da osamostaljivanje znači bogatstvo

Kulturolog Zorica Tomić upozorava da „račun devedesetih“ stiže na naplatu. Društveni sistem je poremećen, a porodica kao institucija pretrpela je žestoke udare. Prave vrednosti još uvek nisu vraćene, mladi imaju pogrešan doživljaj realnosti i sve teže se odlučuju na porodični život koji podrazumeva i breme odgovornosti:

„Dosta dugo je ovde važio fantazam koji je iznedrila „turbo folk“ kultura, da se ideja o sazrevanju ljudi od recimo nekih dvadesetak godina povezivala sa mogućnošću da voze „besne“ automobile, nose skupe satove i ponašaju se kao „pijani milioneri“. S druge strane, kad ljudi čuju da je kod nekog poslodavca plata 500 evra skloniji su da žive kod roditelja u nekom „zavisničkom“ odnosu, umesto da svoju radnu nedelju daju poslodavcu za 200, 300 ili 500 evra mesečno“.

Obrazac jednak za sve ne postoji. Mladi koji žive na selu ranije stupaju u brak jer se to od njih očekuje. U urbanim sredinama je sve više onih koji svesno odlučuju da ostanu sami. Sociolozi, ipak smatraju da treba poštovati takve odluke jer ne umanjuju vrednost onih koji ih donose.

autori: Miloš Santrač, Kragujevac

odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 18.11.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KZYo
  • Datum 18.11.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KZYo