Polovina Nemaca smatra da je islam opasan | Evropa | DW | 01.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Polovina Nemaca smatra da je islam opasan

Otvorenost prema drugim religijama velikoj većini Nemaca je važna. Ali, u odnosu prema islamu, svaki drugi je vrlo sumnjičav. To je rezultat istraživanja fondacije „Bertelsman“.

„Islam danas pripada i Nemačkoj“ – za tu izjavu, bivši nemački savezni predsednik Kristijan Vulf je 2010. godine pobrao i mnogo odobravanja, ali i kritika. Jer, polovina nemačkoga stanovništva smatra da se islam ne uklapa u zapadni svet – tako bar pokazuju rezultati istraživanja fondacije „Bertelsman“. Prvi rezultati toga reprezentativnog istraživanja objavljeni su ove nedelje. O značenju religije i vrednostima, ispitano je u Nemačkoj i još 12 zemalja ukupno 14.000 ljudi.

Detlef Polak: Za lošu sliku islama odgovoran nedostatak ličnih kontakata muslimana i hrišćana, ali i mediji

Detlef Polak: Za lošu sliku islama odgovoran nedostatak ličnih kontakata muslimana i hrišćana, ali i mediji

S tvrdnjom da prema svim religijama treba biti otvoren, slaže se „potpuno“ ili „više“ 85 odsto Nemaca. Većinu religija nemačko stanovništvo doživljava kao obogaćenje. To važi za hrišćanstvo, a naročito za judaizam i budizam. Ali, nešto više od polovine Nemaca (51 odsto) islam doživljava kao pretnju.

Sliku islama oblikuju mediji

Profesor Detlef Polak, sociolog religije i koautor istraživanja, smatra da je za takvu sliku islama odgovoran nedostatak ličnih kontakata muslimana i hrišćana. U istočnom delu Nemačke, islam kao pretnju doživljava još veći procenat stanovnika nego u zapadnom, iako u istočnom delu živi samo dva odsto svih muslimana u Nemačkoj.

S obzirom da se judaizam, budizam i hinduizam doživljavaju osetno pozitivnije nego islam, iako s tim religijama sigurno ima manje direktnih kontakata, Polak za takvu sliku smatra da su odgovorni i mediji: „Slika koju mediji daju o budizmu ili hinduizmu je više slika miroljubive religije, dok je za sliku islama karakterističan fanatizam i agresivnost“, kaže Polak u razgovoru za Dojče vele.

Samokritika muslimana

Aiman Mazjek: Muslimani bi trebalo više da se uključe u nemačko društvo

Aiman Mazjek: Muslimani bi trebalo više da se uključe u nemačko društvo

Slične razloge za strah od islama navodi i predsednik Centralnog saveta muslimana u Nemačkoj Aiman Mazjek: „U medijima često vidimo vrlo iskrivljenu sliku islama.“ On kaže da se uvek i iznova prikazuju ekstremističke grupe, kao i da se jezički ne pravi u dovoljnoj meri razlika između religije i ekstremizma, na primer nakon terorističkih napada na Bostonski maraton govorilo se o „islamskoj mreži“ atentatora, kritikuje Mazjek. Ali, on vidi razloga i za samokritiku: „Muslimani bi sada trebalo još više da zasuču rukave, da se više uključe u ovo društvo i jasno pokažu da prihvataju ovu zemlju.“

Već nekoliko godina uočljivo je nastojanje i politike i verskih zajednica da se pospeši dijalog različitih religija u Nemačkoj. Islamske zajednice u Nemačkoj od 1997. svakog 3. oktobra organizuju „Dan otvorene džamije“. I jevrejske zajednice često pozivaju ne-Jevreje u sinagogu.

I u drugim zapadnim zemljama mnogo ljudi doživljava islam kao pretnju – tako se na primer u Izraelu izjasnilo 76 odsto ispitanika, u Španiji 60, u Švajcarskoj 50 procenta, a u SAD 42 odsto. Nasuprot tome, u Južnoj Koreji islam kao pretnju doživljava samo 16 odsto, u Indiji 30 procenata stanovnika.

Važnost stepena obrazovanja

Dan otvorenih vrata u jednoj džamiji u Berlinu

Dan otvorenih vrata u jednoj džamiji u Berlinu

Ipak, i među zapadnim zemljama ima onih u kojima se islam pozitivnije ocenjuje nego u Nemačkoj, na primer u Francuskoj, Velikoj Britaniji ili Holandiji. Za sociologa religije Detlefa Polaka važnu ulogu u tome igra stepen obrazovanja muslimana u tim zemljama. „U Nemačkoj među doseljenicima ima malo onih sa visokim obrazovanjem. To veoma utiče na predstavu pre svega o muslimanima.“ U brojnim drugim zemljama, mogućnosti obrazovanja doseljenika su bolje nego u Nemačkoj, pa je tako i veći njihov udeo među uspešnim doseljenicima.

Ipak, istraživanje dolazi i do jednog ohrabrujućeg rezultata: velika većina hrišćana, muslimana i ateista u Nemačkoj uverena je da je demokratija dobar oblik vladavine – kod muslimana i ateista tako misli 80 odsto, kod hrišćana 90 procenata ispitanika. Većina ispitanika u svim grupama zalaže se za razdvajanje politike i religije.

Autori: Markus Litike / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković