1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Moja nemačka priča

Poljski migranti u Nemačkoj

Oni su druga najveća imigrantska grupa u Nemačkoj, ali u svakodnevnom životu ipak ostavljaju malo traga. Ipak, bez Poljaka ne bi bilo ni industrijalizacije Nemačke ni nedavnog „fudbalskog čuda“.

default

Poljaci u Nemačkoj

Nemačka i Poljska su susedne države – imaju zajedničku granicu dugačku gotovo 500 kilometara, a pripadnici dva naroda isprepleću se od Svinoujšća na severu do Citaua na jugu. Uprkos tome, najviše Poljaka ima baš na zapadu Nemačke. Dinamična istorija poljskih doseljenika počela je u Rurskoj oblasti, a životna priča Česlava Golebievskog odlično je ilustruje.

Česlav Golebievski odluku je doneo brzo. Nakon pada Gvozdene zavese, ovaj okeanolog je sa svojom suprugom Monikom i troje dece napustio domovinu. Srce ga je vuklo u Rursku oblast, tačnije u grad Oberhauzen gde je 1897. godine na svet došao njegov otac, sin poljskog imigranta i Nemice.

Povratak korenima

Deutschland Monika Puchalski und Lukas Podolski am Nürburgring in Nürburg

Lukas Podolski

Poput deda Golebievskog, pre 150 godina u Rursku oblast stiglo je oko 300.000 poljskih doseljenika koji su pomagali u izgradnji industrije čelika i rudnika uglja. Osnivali su poljske banke, udruživali se u poljske sindikate, učestvovali u radu sportskih i kulturnih udruženja i tako promenili sliku celog regiona. I dok su se jedni trajno preselili u Nemačku, drugi su se vratili u svoju domovinu. Pogotovo kad je nakon Prvog svetskog rata ponovo uspostavljena poljska država. Godine 1918. vratio se i Česlavov otac, a porodica Golebievski u Poljskoj je ostala sve dok Česlav 1989. godine nije odlučio da još jednom potraži sreću u inostranstvu.

„Prvo sam mislio da će me snaći velika nesreća zato što sam Poljskoj okrenuo leđa u tako teškoj ekonomskoj situaciji“ - kaže Česlav danas. „Ali, onda sam u Poljskoj pronašao svoj zadatak i samoostvarenje.“ A taj zadatak je njegov lokal „Gdańska“ („Gdanjsk“) u Oberhauzenu – adresa broj jedan u Rurskoj oblasti kada je reč o poljskoj kulturi i umetnosti. Uz to, ni Časlav ni njegova supruga Monika po dolasku u Rursku oblast nisu znali nemački. Ali, uz uspeh je rasla i veza s novom domovinom – a jezik već odavno nije problem: „Govorim nemački s poljskim naglaskom, imam poljsku dušu i želim da me prihvate takvog kakav jesam“ - kaže Česlav.

Doseljenika ima sve više

Czeslaw und Maria Golebiewski

Czeslaw i Maria Golebiewski

Iako je porodici Golebievski na početku bilo teško, prvim doseljenicima nakon rata bilo je daleko teže. Neposredno nakon rata u zemlji je bilo više od 100.000 Poljaka, bivših prisilnih radnika i logoraša, ali do prvog talasa imigranata došlo je 1950-ih godina. Bili su to iseljenici iz bivših „istočnih područja“ („Ostgebiete“), područja istočno od crte Odra-Nisa koja su nakon Drugog svetskog rata pripala Poljskoj i Sovjetskom savezu. Zbog katastrofalnog stanja u snabdevanju namirnicama i nemačko-poljskog Sporazuma o spajanju porodica sredinom 1970-ih došlo je do sledećeg velikog talasa doseljenika iz tih područja. I kad je početkom 1980-ih u jeku protesta radničkog pokreta Solidarnost proglašeno ratno stanje, mnogi Poljaci su svojoj domovini okrenuli leđa.

Prema podacima Nemačkog ureda za statistiku, između 1980. i 2005. u Nemačku se trajno doselio gotovo jedan i po milion Poljaka. Obično imaju i poljski i nemački pasoš. Međutim, broj nemačkih građana sa poljskim korenima znatno je veći – statističari procenjuju da ih ima oko dva miliona. Ako se uračunaju i svi Kovalskiji, Jankovskiji i Adameki koji već decenijama žive u Rurskoj oblasti, i verovatno više ne govore poljski, ta brojka je još veća.

Normalizacija ulaskom u Evropsku uniju

Oberschlesier in der deutschen und polnischen Fußball-Nationalmannschaft

Poljski navijači u Berlinu

Za razliku od migracionih talasa u decenijama nakon 1945. koji su usko povezani sa teškim istorijskim okolnostima, ulazak Poljske u Evropsku uniju 2004. godine bio je nešto drugo. Pristup Uniji bio je početak za novu generaciju koja se do današnjeg dana samouvereno probija na visokoškolske obrazovne ustanove i tržište rada u Nemačkoj. Nakon što su 2011. pale i poslednje prepreke za poljske radnike u Nemačkoj, ostvarena je i potpuna ravnopravnost s ostalim stanovnicima Evrope.

„Novi doseljenici“ iz Poljske smatraju se postnacionalnim Evropljanima. To je rezultat jedne studije o mladim Poljacima u Nemačkoj. Nacionalni identitet nije im važan, a najviše cene slobodu i pokretljivost. Biti istovremeno i Nemac i Poljak razumljivo je i normalno. To se vidi i kod dvojice najpoznatijih „nemačkih Poljaka“: fudbalskih reprezentativaca Lukasa Podolskog i Miroslava Klosea. Njihovi roditelji su doseljenici iz Poljske. Podolski i Klose su napadači nemačke reprezentacije i ponosni su na svoje poljsko poreklo.

Bilo da je reč o Podolskom, Kloseu ili Golebievskom, Nemačka je s godinama postala malčice „poljskija“ – iako to skoro niko nije primetio.

Pogledajte video 04:10

David Tomaševski



Autor: Barbara Kelen
Redakcija: Jakov Leon

Audio i video