Poljska-Nemačka: Dug put pomirenja

U malom mestu u Donjoj Šleziji na imanju porodice Moltke, u godinama od 1942. do 1943. sastajali su se ljudi da bi razgovarali o budućnosti Nemačke i Evrope posle nacizma. Mnogi iz grupe koja je ušla u istoriju kao „Kružok iz Križove“, pogubljeni su nakon pokušaja atentata na Hitlera 1944. iako nisu direktno u njemu učestvovali.

Godine 1989, to mesto se po drugi put našlo u centru pažnje. Nemački kancelar Helmut Kol i predsednik poljske vlade Tadeuš Mazovjecki, 12. novembra 1989. tu su prisustvovali misi pomirenja, nakon pada Berlinskog zida. Samim izborom tog mesta za taj čin, nemačkom pokretu otpora na poljskoj strani odato je priznanje, s obzirom na to da je pre 20 godina bio gotovo nepoznat u Poljskoj. Tadeuš Mazovjecki tada nije ni slutio koliko će biti jaka simbolična snaga tog čina.

„Bio je to najpre sasvim jednostavan gest. Od drugog Vatikanskog koncila na katoličkoj misi razmenjuje se hrišćanski pozdrav mira. Biskup Nosol nam je prišao i samnom i sa nemačkim kancelarom Kolom razmenio pozdrav mira. Potom smo se zagrlili. Bilo je to vrlo srdačno! Ali, taj gest je tek kasnije postao simbol pomirenja. Mi, u svojstvu državnika i hrišćana, imali smo moralnu volju da pomirimo naše narode.“

„Opraštamo i molimo za oproštaj“

Put nemačko-poljskog pomirenja je bio dug. Prve lične korake približavanja Nemcima preduzeli su 1956. godine predstavnici katoličke inteligencije u Poljskoj, među njima Stanislav Stoma i Tadeuš Mazovjecki.

Prvi miljokazi na tom putu bili su 1961. godine Memorandum evengelističke crkve o priznanju nemačko-poljske granice i nekoliko godina kasnije pismo katoličkih biskupa sa neobičnim pozivom „Opraštamo i molimo za oproštaj“.

Nemačko-poljska misa pomirenja u Križovi imala je veliku moralnu i simboličnu snagu za nemačko-poljske odnose. Ali, tek sa definitivnim priznanjem nemačko-poljske granice, ispunjene su nade Poljaka, kada je reč o pomirenju sa ujedinjenom Nemačkom.

Autorke: Barbara Kolen / Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković