Politička suđenja islamistima

Muslimanska braća se nalaze pod najjačim pritiskom u svojoj 85-godišnjoj istoriji. Više od 2000 pripadnika ove organizacije se nalaze u zatvoru, protiv više desetina njenih funkcionera i članova su podignute optužnice po raznim osnovama, od korupcije, preko poziva na ubistvo pa sve do veleizdaje. Pre mesec dana je jedan sud u Kairu već naložio da se ova islamistička organizacija raspusti. Sada se država obračunava sa bivšim rukovodstvom Muslimanske braće. U utorak (29.10.) će se pred sudom pojaviti čelnik organizacije Mohamed Badi, njen glavni strateg Hajrat al Šater kao i drugi optuženi. Bivši predsednik Muhamed Mursi, kome se sprema više sudskih procesa, prvi put bi trebalo da se pojavi pred sudijama 4. novembra. Proces protiv bivših članova Muslimanske braće je formalno počeo još u avgustu, ali je odložen za kraj oktobra pošto Mohamed Badi, dva njegova zamenika i još jedan optuženi nisu prisustvovali početku suđenja.

Informacije o procesu protiv Mursija, koga je početkom jula vojska svrgla sa vlasti, više su nego oskudne. Kairski advokat specijalizovan za ljudska prava, Ahmed Usman, kritičan je prema takvom postupanju: "Do sada niko nije smeo da se sretne sa Muhamedom Mursijem, čak ni njegovi advokati. U slučaju bivšeg vlastodršca Hosnija Mubaraka branioci su bar mogli da razgovaraju sa optuženim. Sa Mursijem niko ne sme da stupi u kontakt." Vojska je početkom jula odvela svrgnutog predsednika na tajnu lokaciju.

Više desetina suđenja

Duga je lista optužbi sa kojima su suočeni bivši funkcioneri Muslimanske braće. Tu se iznosi da je Mursi za vreme revolucije 2011. godine pobegao iz jednog zatvora u blizini Kaira. Državno tužilaštvo ga optužuje i da je zajedno sa palestinskim Hamasom skovao zaveru protiv Egipta. No, najpre će mu se suditi po tužbi da je za vreme masovnih protesta u decembru 2012. godine naredio primenu sile protiv demonstranata. I veliki broj drugih članova njegove organizacije je optužen za otvoreno pozivanje na ubijanje i ilegalno posedovanje oružja. Posmatrači govore o najmanje deset sudskih procesa i stotinama optuženih. Među onima koji budu proglašeni krivim, mnogi će morati da strahuju i od smrtne kazne.

Građani Egipta se pribojavaju da bi ova suđenja mogla dovesti do novih krvavih uličnih sukoba između Mursijevih pristalica i snaga bezbednosti. I pored toga, politolog istraživačkog instituta "Centar Al Ahram", Hasan Abu Taleb, smatra da bi bilo ispravno da zakazana suđenja počnu na vreme: "Kada bi država odlučila da zaustavi suđenja, to bi značilo da muslimanska braća imaju uspeha sa svojom taktikom ucenjivanja. Bio bi to jasan znak slabosti vlade."

Politizovani procesi

Pripadnici Muslimanske braće upozoravaju da će ova suđenja biti samo političko pozorište - a sa tim mišljenjem se slađu i mnogi borci za ljudska prava u Egiptu. Oni kritikuju optužnice sročene tako da navedu na zaključak da su Muslimanska braća međunarodna teroristička organizacija. Smatraju i da opruženima nije zagarantovana zakonska pravna pomoć. Jedan advokat koji je trebalo da brani Mursija, posle pretnji je pobegao u inostranstvo. Više drugih advokata iz okruženja te organizacije se nalazi iza rešetaka. Zbog toga optuženi često odbijajuu da sarađuju na saslušanjima. O Mursiju su egipatske vlasti saopštile samo da insistira na tome da je regularno izabrani predsednik i da ćuti o optužnici.

U procesima protiv Muslimanske braće, broj optuženih je veći nego na suđenjima pripadnicima režima Hosnija Mubaraka. Posmatrači zato smatraju da će suđenja Muslimanskoj braći služiti samo političkim ciljevima. Advokat Usman to vidi kao pravni nastavak borbe za vlast između islamista i armije: "Ova suđenja se velikim delom održavaju samo zbog osvete. Tu imamo jednu grupu koja želi na vlast, i drugu grupu koja želi da uništi prvu."

Zahtevi za prelaznim pravosuđem

Ahmed Usman smatra i da pravosuđe u slučaju Muslimanske braće ne postupa transparentno. Do sada nije obelodanjeno ni gde će se održavati suđenja, ni da li će smeti da im prisustvuju novinari i posmatrači. I protivnici i prijatelji Muslimanske braće slažu se u oceni da ova suđenja neće značiti botan doprinos mogućem pomirenju zavađenih političkih tabora. Aktivisti zato odavno traže uspostavljanje prelaznog pravosuđa po uzoru na zemlje Latinske Amerike. Ono bi se postaralo za nezavisan pristup zločinima počinjenih kako za vreme Mubarakove ere, tako i za vreme vojne diktature i Mursijevog režima.

Hasan Abu Taleb, pristalica takvog modela, kaže: "Ta komisija bi bila odgovorna za sastavljanje i donošenje specijalnog zakona. Njime bi bili regulisani koraci koje bi trebalo napraviti u procesu pomirenja." Nova vlada je u julu, doduše, imenovala ministra za prelazno pravosuđe i nacionalno pomirenje. Ali njegovi zadaci do danas nisu definisani.

Autori: M. Simank/S. Bojić

Odg. urednica: Dijana Roščić