Političari parazitiraju na bolesti BiH

Na panel diskusiji „Odnosi u regionu, 15 godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma“ koja se, u okviru festivala „Dani Sarajeva“ održala 22. maja u Beogradu, razgovarano je o održivosti dejtonskih odredbi, kako za funkcionisanje BiH, tako i za odnose na prostoru bivše SFRJ.

Festival „Dani Sarajeva“ održava se već četvrtu godinu za redom, predstavljajući beogradskoj publici kulturnu scenu tog grada, a samim tim i BiH. Za pet dana koliko je ove godine trajao festival, publika je mogla da vidi nekoliko predstava, izbor dokumentarnih i kratkih igranih filmova koji otvaraju bolne teme, poput segregacije u školama ili podsećanja na 5. i 6. maj 1992. godine kada su pucnji sa „Holidej ina“ ubili građanstvo u BiH; upozna muzičku scenu kroz raznozvrsne bendove i muzičare poput bojs benda „Dvadesetorica“, alternativnih grupa „Skroz“ i „Sikter“, te prvaka sevdaha Damira Imamovića i Amire Medunjanin. Bosanskohercegovački umetnici predstavili su se i kroz izložbe i promocije. Međutim, festival nudi i društvenu dimenziju pa su tako ove godine prvi put u Beogradu promociju održali „BH Dani“, politički magazin, te grupa karikaturista koja je pokrenula projekat „Bukovina i Hrastovina, animirana republika neugodne stvarnosti“.

Jedan od najznačajnijih delova festivala jesu panel diskusije koje su tri dana održavane u Centru za kulturnu dekontaminaciju, a na kojima su novinari, političari, umetnici i intelektualci razgovarali o aktuelnim temama, kako za BiH, tako i za region. Na poslednjoj tribini na kojoj su učestvovali član Glavnog odbora „Naše stranke“ Srđan Dizdarević, pisac Igor Štiks, asistent na Fakultetu političkih nauka Vladimir Pavićević, pisac i kolumnista Teofil Pančić te dogradonačelnik Sarajeva Miroslav Živanović, održanoj u subotu, 22. maja, razgovaralo se o odnosima u regionu, 15 godina nakon Dejtona. Moderatorka je bila novinarka Federalne televizije Duška Jurišić.

Susedi mogu da učine mnogo na poboljšanju stanja u BiH

Govoreći o Dejtonskom sporazumu i o tome kako se dogodilo da političari iz Republike Srpske koji su bili njegovi najveći protivnici, 15 godina kasnije su njegovi najveći zagovornici, Teofil Pančić je istakao da Dejton stvara okvir koji omogućava današnjim političarima u BiH da parazitiraju na statusu quo.

„Milorad Dodik je svakako jedan od najodgovornijih za zdravlje BiH, njen život ili smrt. On pripada generaciji onih političara koji su stvorili sadašnje stanje u BiH, ali pripada i onima koji na tom stanju parazitiraju i koji to stanje održavaju ovakvim kakvo jeste, dakle duboko bolesnim jer to njemu u interesu”, rekao je Pančić. On je dodao da susedi mogu da učine mnogo na poboljšanju stanja u zemlji, kao i da je to jedna od njihovih dejtonskih obaveza.

„Mogu da utiču na taj način da obeshrabruju onaj deo političkih snaga unutar BiH koji se pozivaju na srpski ili hrvatski, odnosno, nacionalni interes sa latentnom separatističkom pričom. Ako ti Beograd i Zagreb šalju nedvosmislen signal da niko unutra BiH ne može računati na bilo kakvu političku podršku od suseda za bilo kakvu ideju o izdvajanju to bi bio najbolji blagotvorni uticaj na prilike unutar same BiH. Ne samo da mogu da urade, nego to niko ne može da uradi umesto njih. To ne može niko ni unutar BiH ni u međunarodnoj zajednici, to mogu samo susedi, a kad kažem susedi mislim prevashodno na Srbiju i Hrvatsku. Susedi čine više nego što su činili nekada, ali kada nešto tako temeljito upropastite kao što su susedi devedesetih tako temeljito poradili na uništavanju izgleda za normalan život u BiH, onda vi morate i u popravljanju stanja da budete tako temeljiti i dosledni. Naravno da ove postmiloševićevske i posttuđmanovske elite to nisu, da li iz kalkulacije ili iz toga što i same ne veruju u to ali mislim da se tu nedovoljno radi i da idemo često sistemom korak napred, dva koraka nazad, stalno se vrtimo u začaranom krugu. Ta poruka nije nedvosmislena i mislim da i dalje najblaže rečeno koketira implicitno sa idejom da Bosna može da bude, a i ne mora, a i ako ne bude, onda ćemo mi da poradimo na tome da bude najviše toga za nas”, rekao je Pančić.

U nastavku:

Pukotine u sistemu se pojavljuju

Pukotine u sistemu se pojavljuju

Bosna i Hercegovina već deceniju i po funkcioniše po odredbama Dejtonskog sporazuma. Međutim, nakon 15 godina i svega što se dešava poslednjih godinu dana, poput sve češće upotrebe ekstremno nacionalističke retorike i posrnuća medija u nacionalističko šovinistički žargon, postavlja se pitanje da li je ovaj sistem održiv, mogu li tamošnje institucije da funkcionišu po principima uspostavljenim u Dejtonu i da li BiH treba novo uređenje, odnosno postoji li alternativa.

Prema mišljenju Miroslava Živanovića, dogradonačelnika Sarajeva, alternative BiH nema i mora se učiniti sve da se promeni matrica po kojoj ta država funkcioniše i danas.

„Često u BiH sistem koji je gradi deluje kao da nije sistem, a on zapravo jeste sistem koji isključivo ide u korist etnonacionalističkih političkih elita koje u ovom trenutku vode zemlju. Naš je zadatak da u toj situaciji upoznamo što veći broj ljudi sa scenarijem koji se dešava i da ih zapravo na neki način uputimo u onom smeru koji će pokušati da rastavi taj sistem i da krenemo dalje normalnijim putem. Postoje ohrabrujući signali u BiH koji govore da građani i građanke BiH polako prihvataju mehanizme koji su tu na raspolaganju silom prilika, tako imam o slučaj ’Finci- Sejdić’ koji će naneti ozbiljan udarac takvom sistemu. Pukotine se pojavljuju. Mislim da nam najviše ide na ruku činjenica da ove garniture na vlasti seku, svojim ponašanjem, granu na kojoj sede, prema jednom mehanizmu prema kojem uopšte ne razmišljaju previše. To je taj upravni mehanizam koji je tu da sprovodi njihove politike. Rođačkim pristupom i patronažom, administrativni aparat je popunjen određenim ljudima koji nisu u stanuju da sprovode bilo kakve politike. Ljudi će to u određenom trenutku prepoznati i ja se nadam da će to dati određene rezultate i da ćemo krenuti dalje sa širenjem pukotina u tom sistemu”, rekao je Živanović.

Na slučaj „Finci-Sejdić“ nadovezao se i nekadašnji predsjednik Helsinškog komiteta, a danas član Glavnog odbora „Naše stranke“, Srđan Dizdarević. Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku u slučaju „Sejdić-Finci“, prema kojoj je Bosna i Hercegovina dužna da nacionalnim manjinama omogući kandidovanje na izborima. Zbog nesprovođenja te odluke, nedavno je održana i hitna rasprava o BiH u Savetu Evrope.

U nastavku:

Kontradiktornost u pogledu ljudskih prava

Kontradiktornost u pogledu ljudskih prava

Dizdarević je rekao da bi bilo bolje pokušati pritisak različitih međunarodnih institucija poput Evropskog parlamenta kako bi se promenio izborni sistem koji onemogućava ispunjenje elementarnog ljudskog prava, a to je da svi budu birani i da biraju, a ne ići na ambiciozan projekat izmene ustava koji nam nikako ne polazi za rukom.

„Bilo bi bolje, ali je nemoguće, jer po interpretaciji svih relevatnih međunarodnih organizacija iz oblasti prava, stvar mora početi tako što će se izmeniti ustavna odredba koja decidno kaže ’Predsedništvo BiH se sastoji od trojice članova; jednog Srbina koji se bira sa područja Republike Srpske, jednog Hrvata i Bošnjaka koji se biraju sa teritorije Federacije BiH’. Očigledno da je ta Dejtonska solucija, čitav paket aneksa, kojom je i ustav donet, doneo je i jednu kontradiktornost , koja je na tom primjeru najočiglednija. U preambuli se kaže da će u BiH postojati najveći standardi ljudskih prava, a s druge strane je ugrađena diskriminacija po etničkoj osnovi kao jedan od problema i drugo, apsolutizirani etnos. Svi konkretni članovi Ustava BiH operišu s nama kao sa Srbima, Hrvatima i Bošnnjacima. Nema tu prostora za građanina niti za one sugrađane koji pripadaju nacionalnim manjinama, kao ni za onu kategoriju koja ima primarni identitet da se oseća kao Bosanci i Hercegovci, što je potpuno legitimno. Ovo je već bilo jasno 1996. godine. I tad je bilo jasno da je Ustav protivan samom sebi. Od tada do danas traje nagađanje i pokušaji da se promijeni. Evo i sad, kad je Sud za ljudska prava u Strazburu rekao da se to mora menjati, naši političari nisu spremni da to učine jednostavno zato što im više odgovara da se oktobarski izbori odvijaju u ovom stanju, a ne u stanju jednakosti građana, političke jednakosti u svakom smislu te reči”, istakao je Dizdarević.

U Centru za kulturnu dekontaminaciju prethodnih dana je razgovarano i na teme „Nasilje na fudbalskim utakmicama“ te „Kako da nam se prošlost ne ponovi”, međutim, najveće zanimanje izazvala je upravo poslednja tribina koja je privukla i veliki broj antifašista, članova SUBNOR-a, ali i mladih ljudi.

„Dani Sarajeva“ organizovani su prvi put 2007. godine sa idejom da se, na neki način, kroz upoznavanje mladih ljudi u Srbiji i BiH, svake godine obilježi početak opsade grada koja je trajala 44 meseca. Zahvaljujući Inicijativi mladih za ljudska prava, festival je svake godine veći i bolji, a od prošle godine u organizaciju su se uključile gradske vlasti u Beogradu i Sarajevu. Festival u nedelju, 23. maja, zatvara Amira Medunjanin, koja će pevati sevdalinke i stare makedonske pesme u pratnji džez pijaniste Bojana Zulfikarpašića.

Autorka: Žarka Radoja, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković