1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Politikom „pivskog šatora“ do novih birača

Političari koriste razne načine da privuku glasače. Nekadašnji vicekancelar i ministar saobraćaja Austrije Hubert Gorbah uhvaćen je sa 1,9 miligrama alkohola u krvi, skoro četiri puta više od zakonom dozvoljenog nivoa.

default

Hubert Gorbach

Gorbah je nekadašnji član Partije Slobode čiji je bivši lider Jerg Hajder poginuo u saobraćajnoj nesreći. I on je imao otprilike isti nivo alkohola u krvi. Ali izgleda da nisu samo desničari skloni tome da piju i voze.

To što je jedan političar, Jerg Hajder, poginuo u saobraćajnoj nesreći, izgleda ne utiče na ostale. Partija Slobode i dalje praktikuje ono što Austrijanci zovu „politika pivskog šatora“ - regrutuju mlade članove tako što dignu šator i puste da alkohol teče. Zato vest da je policija zaustavila jednog od Hajderovih nekadašnjih zamenika, bivšeg ministra saobraćaja i vicekancelara Huberta Gorbaha, nije iznenadila mnoge. Aktivisti za bezbednost saobraćaja, kao što je Kristijan Gracer iz Austrijske saobraćajne asocijacije su zabrinuti.

Prijani za volanom

Europa-Brücke Innsbruck

Incident se, navodno, dogodio još u maju, ali su vlasti do sada o tome ćutale, a ni Gorbah to nije demantovao. Lokalni političari, među njima i Johanes Rauh iz Zelenih, sumnjaju da se sve pokušalo zataškati zbog nekadašnje visoke pozicije bivšeg političara.

„Primenjuje se pretpostavka nevinosti, ali se ona primenjuje na skoro svakom drugom slučaju u Austriji. U redu, ne znamo šta se tačno desilo, ali zato smo i podneli zvaničan zahtev kako bi saznali činjenice. Ako je on dobio bilo kakav poseban tretman, to nije prihvatljivo i za to se moraju snositi posledice.“

Ako je zaista, kao što su lokalni mediji uvereni, Gorbah vozio u tako pijanom stanju, on je morao bar da ostane bez dozvole na šest meseci i plati kaznu od 1.600 evra. To možda zvuči mnogo, ali su austrijske kazne ispod evropskog proseka. Minimalna kazna za vožnju u pijanom stanju je 300 evra - u zavisnosti od utvrđene količine alkohola u krvi. U Nemačkoj je minimum 500. Kristijan Gracer misli da bi kazne morale biti veće.

„Na primer u drugim zemljama kazne zavise od primanja. Mi mislimo da je to odlična ideja, jer onom ko zarađuje mnogo, 300 evra ne znači ništa. U Danskoj mora da se plati jedna mesečna plata. Na taj način, svi smo ravnopravni.“

Ipak, Austrija nije u potpuno komatoznom stanju za volanom

U poslednjih 10 godina se sa skoro samog evropskog dna po bezbednosti puteva, popela do nivoa koji je malo ispod proseka. U video kampanji ministarka saobraćaja Doris Bures reklamira alkoholske brave u težim vozilima. Vozači bi trebalo da duvanjem u uređaj u kabini potvrde da nisu pili, a ukoliko jesu, neće moći da upale vozilo. „Studija je pokazala da je u Finskoj uvođenjem takve brave sprečeno na desetine hiljada vožnji pod uticajem alkohola. Možete zamisliti koliko je opasnosti izbegnuto jer ta putovanja nisu ni započeta.“

Zapravo, Finska ima najbezbednije puteve u Evropi i najviše kazne za vožnju u alkoholisanom stanju. „Samo 15 odsto austrijskih vozača testirano je na alkohol u poslednje tri godine. Samo 15 odsto! U Finskoj je u poslednje tri godine kontrolisano dve trećine vozača, u Švedskoj skoro svaki drugi.“

„Bliži se Božić, tu su već i vašari sa kuvanim vinom na gradskim trgovima. Sve su to praznična ili kako se kaže društveno prihvatljiva alkoholna pića. Procenat alkohola u tom piću može da dosegne i 20 odsto. „To je topli alkohol i slatko je, pa ljudi misle da mogu da popiju jednu, dve, tri čaše i onda sa veoma visokim nivoom alkohola voze. A to postaje veoma opasno.“

Statistike pokazuju da su Božićni praznici najopasniji i za bečke pešake. Zato neka radije idu metroom. Živeli!

Autori: Keri Skajring, Daniela Vranković
Odg. urednik: Jakov Leon