Politika zbog koje zemlja gori

Frankfurter algemajne cajtung bavi se političarima i požarima u Rusiji: „Krajem prošle nedelje gradonačelnik Moskve Jurij Luškov poručio je preko svog predstavnika za štampu da nema nikakvog razloga da prekida odmor zbog požara – ionako ne gori u Moskvi, nego u njenoj okolini tako da nije ni nadležan za požare. U nedelju se ipak vratio u vreli glavni grad obavijen smogom, ali to što je prekinuo više nije bio odmor, nego – kako je izjavio jedan od njegovih predstavnika – lečenje sportske povrede u jednoj stranoj klinici. Zvanična novinska agencija Ria-Novosti, pozivajući se na neimenovanog saradnika Dmitrija Medvedeva, javila je da je predsednik kritikovao Luškova što je uopšte krenuo na odmor – 2. avgusta kada situacija nije bila mnogo bolja nego proteklog vikenda.

Stav Luškova prema krizi u skladu je sa opštim pristupom koji se može primetiti na svim nivoima vlasti: problemi se što je moguće duže opovrgavaju ili umanjuju, a onda, kada se više nema kuda, jaki čovek na vrhu energično se zalaže za rešenje, najavljuje uspehe i nalazi krivce koji su manje moćni od njega. Tako je Luškov na prvoj sednici gradske vlade posle povratka zatražio da budu strogo kažnjeni krivci za smog koji je pre svega nastao zbog zapaljenog treseta. Nakon iste vrste požara 2002. godine i zagađenja vazduha u Moskvi usvojene su odluke kako sprečiti buduće požare, ali neko ih nije sproveo.

Zataškavanja i otkazi

Moguće je da je Luškov čak u pravu. Stručnjaci kažu da su u sovjetska vremena isušene močvare oko grada kako bi se koristio treset kao gorivo. Ali, od toga se odustalo i te površine trebalo je ponovo poplaviti. Za to su neprestano usvajani planovi , ali uprkos upozorenjima stručnjaka političari i korumpirana birokratija nikada ih nisu sproveli. Ove srede je gradska uprava – kao veliki uspeh – objavila da je cevovodom dugim dvadesetak kilometara počelo navodnjavanje područja pod tresetom koja gore.

Neposredno odgovorne za stanje šuma kritikovali su i predsednik Medvedev i premijer Putin i te kritike takođe nisu neosnovane. Tako šef šumske uprave Moskovske oblasti nije smatrao da je potrebno da se vraća sa odmora iako je u području za koje je nadležan bilo proglašeno vanredno stanje. Medvedev je zatim izjavio da ako upravnik sada ne dođe, onda bi se trebalo pobrinuti da više nikada ne dođe i ovaj se posle toga pojavio. Posle nekoliko dana je smenjen, kao i oficiri koji nisu sprečili da krajem jula u blizini Moskve izgori centar za snabdevanje mornarice, a zatim pokušali da opovrgnu da je takav centar uopšte postojao. Može biti da to nisu poslednja smenjivanja, jer će i guverneri najviše nastradalih područja nastojati da prenesu odgovornost na podređene.

Putin glavni vatrogasac

U mnogim komentarima u ruskim novinama ukazuje se da je Putin pre četiri godine, tada kao predsednik zemlje, uprkos savetima stručnjaka i ekologa reformisao upravu za šumarstvo i zaštitu od požara poverio privatnim zakupcima i lokalnim vlastima očigledno nedovoljno opremljenim i spremnim za takav zadatak. Mnogi naučnici smatraju da je ta reforma u značajnoj meri doprinela sadašnjim katastrofalnim požarima.

Novine u kojima se o tome otvoreno piše imaju, međutim, mali broj čitalaca. Za najveći deo građana televizija pod državnom kontrolom je osnovni izvor informacija, a na njoj Putin figurira kao glavni vatrogasac koji čak, kao kopilot, upravlja avionom za gašenje požara. Tako je premijer lično ugasio dva požara.

Inače, državni službenici u regionima i lokalni moćnici, koje sada odozgo i odozdo okrivljuju za propuste koji su doveli do požara tih razmera, proteklih godina nisu morali da strahuju od bilo kakve kontrole – najvažnije merilo za njihovo ocenjivanje bila je lojalnost Moskvi“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Na sledećoj strani pročitajte čemu je služio Zid i dali bi Slovačka zaista trebalo da pomaže Grčkoj

Dan početka Zida

Na današnji dan pre 49 godina, 13. 08. 1961, počelo je podizanje Berlinskog zida. Zid i ograda od bodljikave žice delili su dve nemačke države 28 godina. Zid je pao 9. novembra 1989, a Nemačka će ove godine proslaviti dvadesetu godišnjicu ujedinjenja. Najmanje 136 ljudi je poginulo pokušavajući da pređe Berlinski zid od 1961. do 1989. godine. Povodom godišnjice podizanja zida list Ostiringer cajtung piše:

„Pravi razlog za podizanje Berlinskog zida neuobičajeno otvoreno saopštio je još tadašnji šef sovjetske Komunističke partije Nikita Hruščov kada je rekao: ‘Šta je trebalo da učinim? Samo prošlog meseca, u julu, 30 hiljada ljudi napustilo je zemlju…’ (Mislio je na građane tadašnje NDR koji su izbegli na Zapad).

Međutim, u propagandi istočnonemačke komunističke partije Berlinski zid je bio i ostao antifašistička brana koja je trebalo da zaštiti NDR i ceo istočni blok od rata koji je pripremao Zapad. Zid i bodljikava žica duž granice nisu srušeni tek tako. Učinio je to narod kome je bilo dosta protivrečnosti, laži i tutorstva“, piše Ostiringer cajtung.

Zašto Slovaci da pomažu neodgovornoj Grčkoj?

Nakon što su novoizabrani poslanici parlamenta odbili da Slovačka učestvuje u finansijskoj pomoći Grčkoj, o čemu je postignut dogovor u maju, Evropska komisija kritikovala je Slovake što su prekršili obećanje. Tim povodom list Frankfurter algemajne cajtung piše:

„Zašto bi Slovačka trebalo da pomogne zemlji koja ima znatno viši standard i koja je tako dugo odbacivala bilo kakve reforme? Bivša slovačka vlada dala je u maju suglasnost uz rezervu da moraju da je potvrde i poslanici novog parlamenta. Na vrhuncu krize u Evropskoj komisiji su čak stavljali do znanja da slovačka podrška ionako nije od presudnog značaja za funkcionisanje paketa pomoći. Sve što se dešava ukazuje da je paket pomoći napravljen na brzinu i da ostaju otvorena još mnoga politička i pravna pitanja.“

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević