Politika „u ime oca i sina“ - ili u ime svih

200 naučnika iz više od 20 istraživačkih oblasti, iz 14 zemalja učestvuje u oko 80 pojedinačnih projekata u okviru „Mreže specijalista za religiju i politiku u predmodernim i modernim kulturama". Ovaj mega projekat mreže istraživača, koji postoji od 2007., država bogato finansira. Upravo je za drugu fazu projekta do 2017. godine odobreno  33,7 miliona evra!

Za razliku od mnogih drugih država kao što je većina muslimanskih zemalja i Izrael - crkva i država su u Nemačkoj zvanično odvojene. Istraživanje naučnika iz različitih disciplina ipak nije ograničeno samo na Nemačku.

Verska uverenja i društvene norme

"Glavna oblast istraživanja predstavljena je pitanjima: kako verska uverenja vode ka društvenim normama i kako se one vremenom menjaju? Sekularni model zapadnih država je dostignuće ranog modernog doba. U međuvremenu je postalo jasno da se u zemlji u kojoj žive ljudi različitih religija i ateisti, zakoni ne mogu zasnivati na verskim uverenjima ", kaže Barbara Štolberg Rilinger.

U suprotnom nema opšteg prihvatanja normi. Nemačka bi trebalo da razmotri da li da privilegije koje uživaju hrišćanske crkve proširi i na druge verske zajednice ili da ih potpuno ukine, smatra Štolberg Rilinger.

Mediji i verski pluralizam

Druga oblast istraživanja uključuje ulogu medija kao što su tekst, slike ili digitalni mediji za verske sadržaje. Treća oblast istraživanja je verski pluralizam - kako prevazići sukobe i postići miroljubivu koegzistenciju?

"Verski suživot sasvim dobro funkcioniše na primer u Engleskoj, zemlji sa kolonijalnom prošlošću, u kojoj tradicija imigracije i verske raznolikosti odavno postoji," rezimira Barbara Štolberg Rilinger neke od rezultata istraživanja.

I zemlje kao što su SAD ili Holandija, koje su oduvek bile verski tolerantne i pružale utočište verskim izbeglicam, dugo su bile pioniri mirnog suživota. Nemačka tek mora da nauči da se nosi sa rastućim udelom ne-hrišćanske populacije. Potrebno je više poverenja.

Religija i nasilje

"Rajnhard Ašenbah je šef četvrte oblasti istraživanja: "Religija i nasilje". Posle 11. Septembra. 2001. nauka je potcenila religijski faktor kao uzrok nasilja, kaže stručnjak za Stari zavet. Ali ne može se govoriti o tome da religije u sebi nose koren nasilja." U pozadini su često socijalni i ekonomski razlozi i politika moći. Radikalizaciju unutar islama treba shvatiti kao kontra-ideologiju sekularne zapadne kulture. Sama sekularizacija nije dovoljna da umiri društvo. Na kraju krajeva, ona podstiče misaone procese.

"Osnova svakog mira je pravo. Ono mora da se proširi preko granica religija u svojoj normativnoj moći – da bude građansko pravo" Zaključak naučnika iz Mreže specijalista na univerzitetu u Minsteru glasi: "Sekularizacija je važna za mir između religija."

Autor: Kristina Ruta
Odgovorna urednica: Dijana Roščić