1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Politika je za matorce

Političari u Nemačkoj stare, a u mnogim mestima jednostavno nema dovoljno mladih koje zanima politički život. Ipak, mlade je moguće pridobiti – ako im se ukaže poštovanje.

U dnevnoj sobi Rolanda Kolera nalazi se udobna naslonjača, ali ovaj političar retko sedi u njoj. I penzija i putovanja sa suprugom ostaju neostvaren san. Naime, Roland Koler je odbornik stranke Zelenih u jednoj maloj opštini na severu pokrajine Rajnland-Pflalc i ima preko 70 godina. Još uvek nije uspeo da nađe političkog „naslednika“. Mnogi drugi su u sličnoj situaciji – prema studiji Slobodnog univerziteta u Berlinu, prosečan nemački političar ima 58 godina. Statistika kaže da broj članova političkih stranaka između 16 i 35 godina starosti iznosi tek između 3 i 11 odsto, u zavisnosti od partije. Mladih ljudi ima više u nevladinom sektoru, ali njihov broj i tu opada.

Roland Koler zna da to tako više ne može. „Kada nema mladih ljudi, stvari mogu da se zapetljaju“, žali se on. Koler priznaje da je iskustvo važna stvar u politici, ali tvrdi i da su za rešavanje problema potrebni radoznalost i svežina. Na primer, u pojedinim opštinama na selu stvaraju se porodični klanovi koji godinama kroje politiku, tvrdi ovaj odbornik. On se trudi da uvede više mladih u politiku, ali to je težak posao: „Ono što tada dožive ih često uplaši.“ Mlade ljude ponekad užasava način na koji se stariji bave politikom. Naime, često dogovore sklapaju šefovi poslaničkih klubova ili partija, a ostali samo klimaju glavom „Pojedini članovi opštinskog veća prvi put otvore informativni materijal kada počne zasedanje i često nisu dovoljno informisani o stvarima o kojima odlučuju“, naglašava Roland Koler.

Roland Kohler Politiker QUALITÄT

Roland Koler nema kome da prepusti politiku

Nestalo je omladinaca

Karin Horn ima 72 godine i predstavlja Hrišćansko-demokratsku uniju u gradskom odboru Bad Honefa u blizini Bona. Ona smatra da mladih ljudi nema dovoljno jer obrazovanje i posao danas traže više vremena nego ranije. Mladi ljudi moraju i da posvete veliku pažnju porodici. „Mladi danas imaju manje vremena i ne žele da budu vezani za neku partiju“, smatra ova političarka. I zaista, politikolozi tvrde da mlada generacija Nemaca ne želi da prati jednu određenu ideologiju. Ljudi između 20 i 35 godina jesu zainteresovani za politiku, ali najviše vole brze poteze koji rešavaju pojedinačne probleme – ne privlače ih duge i dosadne diskusije o dnevnom redu ili programu, koje su česte u političkim partijama.

Kolega Karin Horn, Jerg Hazelijer ima 45 godina, i ipak se računa u „omladince“ u svoj stranci. On smatra da je za nedostatak mladih odgovorna promena u svesti ljudi. Naime, ranije je politički angažman bio pitanje časti i prestiža određene porodice u selu. Danas stvari stoje sasvim drugačije – mladi ljudi žele da učestvuju u donošenju odluka i da budu shvaćeni ozbiljno. Upravo tu dolazi do teškoća. Hazelijer govori iz ličnog iskustva: „Stariji često ne žele da se povuku, pa je teško napredovati.“

Matthias Ruschke Friedrich Ebert Stiftung QUALITÄT

Matijas Ruške približava politiku mladima

Parlamenti mladih

Naučne studije pokazuju da mladi počinju da se zanimaju za politiku tokom školovanja. „Na žalost, politika i društvene nauke su u školama stalno zanemaruju“, žali se Matijas Ruške, predstavnik foruma „Mladi i politika“ pri nemačkoj fondaciji „Fridrih Ebert“. Da bi ojačao interesovanje za politiku, Ruške i njegov tim organizuju posebne igre koje su namenjene mladima, i zatim ih nudi školama. U jednom od njih, učenici učestvuju na zasedanjima opštinskog veća, a političari i stručnjaci za javnu upravu moraju da odgovaraju na njihova pitanja i prigovore. „Oni ne gledaju učenike sa visine i to shvataju potpuno ozbiljno“, tvrdi Ruške. Čini se da taj pristup ima efekta, jer mnogi mladi ljudi kasnije odluče da se uključe u politički život.

Grad Oberhauzen u Rurskoj oblasti ide i korak dalje. U tom gradu, kao i u još 80 opština u Nemačkoj, postoji poseban parlament za mlade (naslovna fotografija). To nije nikakva igra, već prava zvanična institucija. Ovaj Parlament ima poseban, iako ograničen budžet, i tu mladi od 13 do 20 godina redovno glasaju o onome što njih zanima. „Ovde smo se aktivirali jer nas mnoge mere štednje grada čude i ljute“, kažu pojedini članovi. Na primer, parlamentarci glasaju o autobuskim linijama koje učenici najčešće koriste. Anika, koja ima 18 godina, ranije je bila skeptična, ali sada vidi da je stvari moguće promeniti: „Makar samo zbog toga vredi nastaviti sa radom.“ A 16-godišnji Ulrih dodaje: „Na vlasti su već 50 godina ljudi koji nisu ništa doveli u red. Preostaje nam samo da sami pokušamo da stvari promenimo nabolje.“

Iskustva sa parlamentima mladih su veoma pozitivna. Na lokalnom nivou se donosi veliki broj odluka koje se direktno tiču mladih ljudi, a kada im se pruži prilika da aktivno učestvuju, sve veći broj njih to i čini. To se vidi i u nemačkom zakonu: u šest od 16 nemačkih pokrajina pravo glasa za lokalne izbore stiče se već sa 16 godina. Već uveliko traje diskusija o tome da li će ovo pravo biti prošireno i na savezne izbore, kao i kod glasanja za Evropski parlament, Na taj način, mladi bi bili spremniji da se uključe u politiku, procenjuje Matijas Ruške.

Autori: Volfgang Dik / Darko Janjević
Odg. urednik: Nemanja Rujević