„Političkoj eliti Balkana se ne žuri u EU“

Početkom nedelje u Beogradu je, u organizaciji nemačke fondacije „Fridrih Ebert“ i beogradske Fondacije za političku izuzetnost održana konferencija pod nazivom „Evropska ideja na zapadnom Balkanu“. Tom je prilikom poslanik nemačkog Bundestaga Josip Juratović predstavio tematski papir Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) po nazivom „Konsolidovati evropsku ideju na Balkanu“. Juratović za Dojče vele objašnjava zašto članstvo u Evropskoj uniji još uvek nema alternative kada su u pitanju zemlje zapadnog Balkana.

Dojče vele: Socijaldemokrate su nedavno u Bundestagu zaključile da se situacija u zemljama tzv. zapadnog Balkana pogoršava. Koliko je ideja o članstvu u EU još uvek pokretač reformi u balkanskim zemljama?

Josip Juratović: Ja mislim da je te ideja prisutna jer vidimo da i narod i političke elite vide da se taj proces ne može zaobići. Nemoguće je ostati bela mrlja unutar Evropske unije. Bez toga, barem što se tiče procesa demokratizacije društva i usklađivanja zakona, neće ići. Drugo je pitanje kojom brzinom će se taj proces odvijati.

Jeste li uočili promene u odnosu prema EU? Neku vrstu zamora, ako se uzmu u obzir krize kroz koje EU već godinama kontinuirano prolazi? Imaju li inicijative, poput berlinske Inicijative za zapadni Balkan, perspektivu, kao što je to navedeno u smernicama SPD-a?

Taj zamor je uočljiv već duže vreme, ali sa obe strane. I unutar Evropske unije postoji pitanje treba li se baviti proširenjem ili konsolidacijom Unije. Mislim da moramo paralelno da vodimo oba procesa – konsolidacija, ali moramo se držati i onog što smo obećali 2003. u Solunu, a to je EU-perspektiva za sve zemlje zapadnog Balkana. Ipak, nekako imam utisak da je proces približavanja tih zemlja, nasuprot početnoj fazi kada je bilo puno napredaka, nekako stao. Neke zemlje, poput Makedonije, čak pre idu unazad, nego unapred. Nama je sada potrebna obostrana inicijativa da se taj proces ponovo ubrza. Tu je potrebno da istaknem inicijativu za zapadni Balkan koja je počela u Berlinu i nastavljena u Beču. To su poznati ciljevi koje ne bi trebalo ponavljati. Treba nastaviti ekonomski razvoj, ali i izgradnju demokratije i jačanje civilnog društva.

U svom dokumentu, nemačke Socijaldemokrate pozivaju se na proces konferencije o zapadnom Balkanu i na nemačko-britansku inicijativu u Bosni i Hercegovini. Sve su to procesi koji traju već neko vreme. Ima li EU uopšte energije i volje da se dugoročno i održivo posveti prostoru Balkana i suprotstavi uticajnoj sferi Rusije, Turske, Kine?

Ti procesi zavise od dobre volje i stepena inicijative vlada i političkih struktura unutar zemalja zapadnog Balkana. Svi kažu da žele u Evropsku uniju, ali svi nekako čekaju da Evropska unija uvede diktat koji bi odredio šta i koliko brzo bi nešto unutar tog procesa trebalo da se odvija. Imam osećaj da se sve radi na silu i to je nešto što veoma iritira. Evropska unija je puna sopstvenih problema: različiti regionalni razvoji, nezaposlenost mladih na jugu Europe, a sada u poslednje vreme i izbeglička kriza. Zato je potrebno više inicijative iznutra. Neki put imam osećaj – o tome se govorilo i na konferenciji u Beogradu i nekoliko učesnika je došlo do sličnog zaključka – da se političkoj eliti u zemljama zapadnog Balkana baš i ne žuri u Evropsku uniju. Možda je jedan od razloga suzbijanje korupcije. Ne bih sad hteo da tvrdim da su svi političari na Balkanu korumpirani, ali je ta pojava itekako prisutna. I zbog toga se nekima i ne žuri. Oni bi rado novac za određene projekte kojima mogu da kupuju političke poene, ali kada se radi o reformama koje se tiču pravne države, ljudskih prava, pravosuđa… – to sve ide nekako sporo, puževim korakom. I tu očekujem više samoinicijative na samom Balkanu. No nešto je novo i zabrinjavajuće. Kroz moja putovanja u poslednje vreme, stekao sam utisak da je mnogo sposobnih ljudi napustilo region i da nažalost nema mnogo ljudi koji su tamo ostali, a koji bi bili sposobni da vode takve procese. Tako da čak i tamo gde se želi, gde postoji inicijativa, ne ide se dalje jer nedostaje stručni kadar.

To zvuči vrlo pesimistično. Sve, dakle, ostaje na političkoj eliti koja je u zemljama zapadnog Balkana na vlasti. Mislite li da će Evropska unija, u nedostatku boljeg rešenja, na kraju da zažmuri na jedno oko kod mnogih pitanja vezanih uz napredak ka EU?

Kad je politika u pitanju – a ja tu govorim i iz sopstvenog iskustva – nađete se u situaciji u kojoj ste prisiljeni da birate između lošeg i manje lošeg rešenja. Meni lično to je veliki problem. Ponekad je vidljivo da se Evropska unija isključivo doživljava kao ekonomska ideja, kao nešto gde se fondovima mogu pokriti politički propusti u privredi. Premalo je tu želje za demokratskim duhom. Mislim da se na terenu, kada govorimo o zapadnom Balkanu kojeg dobro poznajem, često nekima gleda kroz prste. Uzmimo primer slučaja Sejdić-Finci u Bosni i Hercegovini. Već godinama se govori o tome da se odluka Suda za ljudska prava u Strazburu o tom pitanju mora ispoštovati, pre nego što se uopšte može razmišljati o kretanju ka Evropskoj uniji. Međutim, tamošnje političke elite dale su sebi veoma mnogo vremena, bilo je prepucavanja i onda se odjednom došlo do situacije u kojoj se zbog tog jednog slučaja dovodi u pitanje stabilnost zemlje. Onda smo shvatili da moramo paralelno da vodimo tu priču. I ono što je veoma bitno: neki smatraju da se tema Sejdić-Finci zaboravila, ali Bosna i Hercegovina bez implementacije te sudske odluke, bez uspostavljanja građanskih prava, neće ući u Evropsku uniju. Zato je važno što je, nakon nedavnog podnošenja zahteva za kandidaturu, proces započeo. Nakon započinjanja procesa, mnoge stvari se menjaju, nastaje nova dinamika i stvari se drugačije rešavaju. Dobar primer je Hrvatska koja nije baš perfektna ušla u Evropsku uniju, ali se sada pokazalo da je nastupio proces dodatne demokratizacije. Uprkos nekim tendencijama nakon poslednjih izbora, proces demokratizacije svih slojeva društva je uznapredovao.

Proces približavanja mnogim političarima služi i kao alibi za prikrivanje nekih problema koji s Evropskom unijom nemaju veze?

Da, mnoge socijalne rezove koje u pravilu traže neke druge organizacije poput Svetske banke, prodaju se kao nešto što traži Evropska unija. Ali socijalna politika je uvek nacionalna politika. Nažalost – mnogi padaju na to. Ja sam kao socijaldemokratski političar razgovarao s mnogima koji su se žalili kako Evropska unija ugrožava prava radnika. Onda moram da im objašnjavam da to nema veze s Evropskom unijom. I tu moramo veoma da pazimo jer će na kraju ispasti da oni kojima su najviše potrebna pravila koja važe unutar Evropske unije – a to su radnici, budu protivnici ulaska u Evropsku uniju. Zato je veoma važno da postoje ljudi iz civilnog društva koji će ljudima da objasne da to nije tako.

Mislite li da će Hrvatska odigrati pozitivnu ulogu u približavanju zemalja zapadnog Balkana Evropskoj uniji kao što to njeni političari, pa evo sad nedavno u Berlinu i novi premijer Tihomir Orešković, obećavaju? Ili će pre biti kao Slovenija koja je godinama blokirala ulazak Hrvatske u EU?

Što se Hrvatske tiče, jedan od ključnih razloga zbog kojeg se Hrvatskoj zaista u zadnjoj fazi procesa pristupa Evropskoj uniji pomoglo da se reformiše i ispuni i poslednje uslove, naročito na polju zakonodavstva, bio je upravo taj da se drugim zemljama u regionu pokaže da je ulazak u EU moguć. Svi su već u jednom trenutku počeli da gube nadu da je to za zemlje kojima je to u Solunu obećano, uopšte moguće. Time je i Hrvatska preuzela odgovornost da bude neka vrsta mosta između Evropske unije i regiona zapadnog Balkana. Na to bi trebalo podsetiti hrvatske političare koji tvrde da je Hrvatska srednja Evropa, a ne deo zapadnog Balkana. Ja se još sećam geografije u školi i pitam se recimo gde je to Dubrovnik, na Balkanu ili u srednjoj Evropi. Šta želim time da kažem? Hrvatska ima ogromnu odgovornost, ne samo zbog Evrope ili regiona, već i zbog same sebe. Pogledajte Slavoniju koja je postala slepo crevo Evropske unije. I za Slavoniju je neophodno da se zemlje poput Bosne i Hercegovine i Srbije priključe Evropskoj uniji, inače će taj deo Hrvatske u potpunosti da osiromaši, a tu već i imamo tendencije najveće nezaposlenosti.

Josip Juratović, rodom iz Koprivnice, od 2005. je poslanik Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) u nemačkom parlamentu. Član je spoljnopolitičkog povereništva Bundestaga.