Politički uticaj na Haški tribunal? | Izbor iz štampe | DW | 21.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Politički uticaj na Haški tribunal?

Švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung opširno se bavi Haškim tribunalom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji i piše kako „jedan sudija Haškog suda govori o pokušajima politički motivisanog uticanja“ na tu instituciju.

U članku pod naslovom „Nagla promena kursa tribunala UN“ čitamo: „Spektakularne oslobađajuće presude visokim srpskim i hrvatskim oficirima pred Haškim tribunalom imale su značajan odjek i ne samo u državama nastalim od bivše Jugoslavije.

Gotovina i Markač - oslobođeni

Gotovina i Markač - oslobođeni

I u inostranstvu su grupe koje se bore za ljudska prava, akademici i advokati, na to reagovali – uglavnom kritički. Pokazalo se da je novi trend u izricanju presuda i te kako kontroverzan. 64-godišnji danski sudija Frederik Harhof u pismu adresiranom ‚na prijatelje' a koje je dospelo u javnost, govori o nastojanjima predsednika suda da ostvari politički uticaj.“

U tekstu koji je objavio list Noje cirher cajtung govori se o oslobađajućim presudama za hrvatske generale Mladena Markača i Antu Gotovinu, srpskog generala Momčila Perišića, te „bivše kadrove srpske tajne službe Jovice Stanišića i Franka Simatovića, čije su jedinice u Bosni i Hercegovini počinile najteže zločine.“

List dalje prenosi ocenu sudije Harhofa da je u tim presudama pojam komandne odgovornosti shvaćen toliko usko da su okolnosti počinjenih krivičnih dela postale neuhvatljive. Tako će ubuduće moći da se osude samo „direktne namere da se počini zločin“, koje je u redovima visokih funkcionera gotovo nemoguće dokazati. „A tokom proteklih dvanaest godina, pred Haškim tribunalom je osuđeno više civilnih i vojnih funkcionera – jer su zbog svog položaja u hijerarhiji morali da znaju da zločine, ali nisu učinili ništa da ih spreče.

Perišić - oslobođen

Perišić - oslobođen

„U medijima i zainteresovanim krugovima se žestoko diskutuje o tome šta je doneo novi trend u međunarodnom krivičnom pravu i kako će se restriktivna praksa odraziti na današnje ratove. Harhof tvrdi da je iza ove promene kursa jak pritisak predsednika suda Teodora Merona (fotografija gore). Taj 83-godišnjak, američki državljanin i bivši izraelski diplomata, prema Harhofovim navodima, sistematski se mešao u sudske postupke da bi izdejstvovao oslobađajuće presude za optužene.

Prema izveštaju Njujork tajmsa, u međuvremenu je među sudijama došlo do prave pobune protiv Merona sa ciljem da se spreči njegov reizbor. Harhof smatra da Meron radi po nalogu vojnog establišmenta u SAD i Izraelu. Bivši tužilac Haškog tribunala, Britanac Džefri Najs, sada traži da se Harhofovi navodi istraže. Najs smatra da ne može da se isključi mogućnost da su njegova zemlja, ili SAD, pokušale da utiču na Tribunal.“

Stanišić i Simatović - oslobođeni

Stanišić i Simatović - oslobođeni

„Bile te optužbe tačne ili ne, ugled Haškog tribunala, koji su na području bivše Jugoslavije ionako uvek smatrali političkim instrumentom, sada je dodatno poljuljan. To najteže pogađa aktiviste koji, i pored toga što su u svojim zemljama izloženi napadima, pokušavaju da pred Haški sud izvedu osumnjičene za ratne zločine iz sopstvenih redova. Beogradski advokat i aktivista borbe za ljudska prava Srđa Popović smatra da je Tribunal počinio simbolično samoubistvo. Jedan drtugi komentator kaže da je pravosuđe – u povlačenju…“

Isti list se ovom temom bavi i u članku sa naslovom „Zbunjujući preokret“, u kome piše da su pomenute oslobađajuće presude obesnažile princip komandne odgovornosti: „A on je osnova za gonjenje ratnih zločina. Tako su na suđenjima snajperistima sa Berlinskog zida odgovornim proglašeni i oni koji su bili politički odgovorni za hice. Ako sudije Haškog tribunala i dalje budu ovako bušili princip komandne odgovornosti, više neće biti moguće da se vojne i političke vođe pozovu na odgovornost za ratne zločine…“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković