Političke posledice nesreće u Turskoj | Politika | DW | 16.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Političke posledice nesreće u Turskoj

Erdogan gubi samokontrolu u javnim nastupima. Protesti protiv njega su sve glasniji. Ali ipak će biti izabran za predsednika, smatra urednik redakcije DW na turskom Baha Gungor.

Teško je poverovati šta čoveku ostaje u glavi posle javnih nastupa turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana: slika njegovog savetnika koji šutira kritičare i demonstrante (fotografija gore), dok on sam, prema rečima očevidaca, tuče mladu devojku u supermarketu. Umesto da smiruje i teši članove porodica i identifikuje i privede pravdi one koji su odgovorni za strašnu rudarsku nesreću u zapadnoj Anadoliji, turski premijer se ponaša kao da je potpuno lišen razuma. Erdogan sebe više ne može da kontroliše, odavno se više ne ponaša u skladu sa pozicijom premijera.

Uoči predstojeće godišnjice takozvanih „Gezi-protesta“, 28. maja, događaji u Turskoj ne slute na dobro. Pre godinu dana, manje grupe zaštitnika životne sredine borile su se za očuvanje parka Gezi na trgu Taksim u Istanbulu i zaštitu zelenih površina ispred ambicioznog projekta. Sada je reč o krhkom unutrašnjem miru u zemlji.

Rođaci poginulih u rudarskoj nesreći i mase stanovništva iz ruralnih područja koji sa njima saosećaju, prete da se sa urbanim slojevima stope u ujedinjeni front protiv Erdogana. Videćemo da li će to zaista tako i biti. Takođe je nejasno da li mase mogu i žele da još pružaju otpor nemilosrdnom nasilju policije.

Deutsche Welle Türkisch Bahaeddin Güngör

Baha Gungor, urednik redakcije DW na turskom jeziku

Erdogan, čija kandidatura za predsednika važi kao sigurna, teško da će se, čak i najvišoj javnoj funkciji, promeniti. U pobedu u prvom krugu 10. avgusta, još uvek se može sumnjati, ali u drugom krugu, dve nedelje kasnije, trebalo bi gotovo sigurno da bude izabran za šefa države.

Verovatno će izgubiti svoje glasače u rudarskom regionu u zapadnoj Anadoliji, ali teško da se može očekivati da će Erdogan i njegova islamska, konzervativna stranka AKP imati značajniji gubitak – kod sadašnjih oko 50 odsto potencijalnih glasova.

Da se Erdogan kandiduje za direktora u nekom velikom koncernu, a ne za mesto predsednika, stvari bi izgledale drugačije i njegove šanse bi bile minimalne. Jer njegova politika prema Egiptu i Siriji bila je totalno promašena, njegova toliko hvaljena ekonomska politika posrće, Turska gubi u pregovorima sa Evropskom unijom.

Ali Turska nije koncern i biračko telo nije personalno odeljenje sa moći odlučivanja. Dakle, Erdogan će verovatno biti predsednik zemlje koja sve više klizi u živo blato. Budućnost Turske više nije tako ružičasta kao što se to predstavljalo do pre godinu dana, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Preokret se ne može očekivati zbog odsustva harizmatične, kredibilne opozicije. Jedina nada je nekakva vila sa čarobnim štapićem koja bi Erdogana pretvorila u šefa vlade sa kojim bi se zapadni i istočni lideri rado fotografisali.