1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Politička vlast za Brisel – za manje od pet godina?

Kriza evra i najavljeni fiskalni paket EU tema su mnogih listova. Da li će finansijske mere EU za spas evra biti uvod u stvaranje jedinstvene evropske finansijske, ekonomske i političke vlasti u ovoj organizaciji?

Gebäude der EU-Kommission in Brüssel! Berlaymont-Gebäude, Hauptsitz der Kommission, Rue de la Loi Brüssel.

Gebäude der EU-Kommission in Brüssel!

Ako je suditi po nemačkom ministru finansija Volfgangu Šojbleu – hoće. „Šojble za Brisel traži veću političku težinu“, rekao je Šojble u intervjuu za Špigel: „On očekuje da će Nemci zato morati da glasaju o novom Osnovnom zakonu.“ „Pozadina je po njegovom mišljenju neophodna politička integracija članica EU.“ Na pitanje, kada će granice nemačkog Ustava biti dosegnute, Šojble je rekao: „Kada će to tačno biti, to ne znam; to niko ne zna. Ali, mislim da će biti brže nego što sam mislio pre nekoliko meseci. Pre par meseci sam još govorio: za pet godina? Nikada! Sada više nisam siguran u to…” Šojble priznaje da je “današnju Evropu teško prozreti i zahteva rekonstrukciju institucija EU i “bolju demokratsku legimitaciju njenih odluka”. “Do sada su zemlja članice u Evropi gotovo uvek imale poslednju reč. To ne može tako da ostane. U važnim političkim oblastima, moramo dati veće nadležnosti Briselu, tako da ne može svaka država da blokira odluke.”

“Svaka zemlja svojim putem – to ne može”

Fotolia 22356697 Political issues series: 'yes to the EU'. © Becky Stares

Šojble između ostalog želi da Komisija EU postane prava vlada čijeg predsednika svi evropski građani direktno biraju jačajući parlament: “Evropa budućnosti neće biti federalna država prema uzoru SAD ili Savezne Republike Nemačke. To je vrlo interesantan pokušaj”, rekao je ministar i upozorio da se zajednička valuta ne sme dovoditi u pitanje: “Postoji opasnost da pri raspadu evra, koji ne očekujem, mnogo toga što smo postigli i zavoleli bude dovedeno u pitanje . od zajedničkog tržišta pa do slobode putovanja u Evropi. Ali, raspad EU bi bio apsurd. Čitav svet se zbližava, a da u Evropi svaka zemlja ide svojim putem? To ne može, ne sme, i neće biti!” Proteklih dana, šefovi evropskih vlada su još jednom doneli važne odluke: u Rimu su četiri najveće privredne sile Nemačka, Francuska, Italija i Španija donele paket rasta za Evropu od 130 milijardi evra. Posle samita ove četvorke, nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da Evropa mora da i politički zbije redove, piše Špigel onlajn.

Fiskalni paket – opasnost za stabilnost Evrope

O fiskalnom paketu i Evropskom fondu za spas evra dnevnik Frankfurter rundšau piše ovako: “Fiskalni paket će – i pored aktuelnog odugovlačenja – doći, ali on je opasnost za stabilnost Evrope”: “Nemački Ustavni sud je odgodio njegovo uvođenje, ali fiskalni paket – stiže. On bi trebalo da prekine dužničku privredu i da na tržišta vrati poverenje u Evropu. Jer, sa tim Paktom, vlade će praktično navući finansijsku ludačku košulju, kako to kaže Holger Šmiding iz banke Berenberg. No, on dodaje da je veliko pitanje hoće li to umiriti tržišta. Jer, onaj ko se u ludačkoj košulji saplete, taj – pada. Kancelarka Merkel slavi fiskalni paket kao proboj ka uniji stabilnosti. Pakt za zemlje evra postavlja tesne granice kada je u pitanju novo zaduživanje. Te zemlje će morati da u svoje ustave ugrade dužničku kočnicu. Ona će dozvoljavati budžetski deficit od maksimalno 0,5 odsto od beruto društvenog proizvoda. Državni dugovi veći od 60 odsto bruto društvenog proizvoda će morati da se smanje i povlačiti za sobom sankcije.“

Vlada nije domaćica

ARCHIV - Eine riesige Euro-Münze überragt die Menschen in der Innenstadt von Frankfurt, als die ersten Euro-Starterkits mit einem Sortiment von Euro-Münzen ausgegeben werden (Archivfoto vom 17.12.2001). Über 80 Prozent der Deutschen sind mit der schwarz- gelben Regierung in der Eurokrise unzufrieden. Das ergab eine Umfrage des Meinungsforschungsinstituts YouGov im Auftrag der Nachrichtenagentur dpa. Demnach beurteilen 82 Prozent das Krisenmanagement der Regierung von Kanzlerin Angela Merkel (CDU) mit «eher schlecht». Nur 18 Prozent halten es für «eher gut». Foto: Boris Roessler +++(c) dpa - Bildfunk+++ pixel

„To zvuči kao neko rešenje, ali ono ne može da funkcioniše. Jer, jedna vlada – za razliku od onoga što tvrdi kancelarka – nije domaćica, a državni budžet nije budžet privatnog domaćinstva. U privatnom domaćinstvu su prihodi nezavisni od rashoda. U državi, te dve stvari zavise jedna od druge. Ako se konjunktura pogorša, državni prihod se smanjuje – a deficit budžeta raste iako država ne troši više novca. Ako neka vlada na to reaguje daljim merama štednje, onda to dodatno slabi konjunkturu. Posledica je da se prihodi smanuju a deficit dalje raste, umesto da opada. Deficit nije veličina koja može da se isplanira, već je rezultat stanja privrede. On zato ne može da se propiše. (…) Ubuduće će ’grešnici’ zbog deficita još morati da plaćaju i kazne, a onda će za njih postati još teže da uravnoteže svoje budžete, kaže Jerg Kremer iz banke Komercbank. Takve zemlje će morati da se pridržavaju odredbi o štednji nezavisno od stanja konjunkture i u slučaju pada rasta više neće moći da upravljaju protiv struje…“

Deficit u 70 varijanti

„Doduše, taj efekat bi trebalo da bude umanjen time što će kao mera važiti strukturni deficit, očišćen od konjunkture. Ali, to je komplikovana stvar. Kako se iz deficita izračunava konjunikturni ciklus? Naposletku, svaki ciklus je priča za sebe. Čišćenje od konjunkture pruža mogućnost manipulacija, kaže Kremer. Institut za makroekonomiju i istraživanje konjunkture IMK nalazi 70 metoda za izračunavanje strukturnog deficita. U Nemačkoj je on 2010, već prema metodi izračunavanja, iznosio između 10 i 40 milijardi evra…“

Priredio: Saša Bojić
Odgovorna urednica: Dijana Roščić