Političari se ne obraćaju građanima | Politika | DW | 23.03.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Političari se ne obraćaju građanima

Građani Makedonije u nedelju (24.3.) izlaze na lokalne izbore. Komunikolozi ističu da je jezik političara u izbornoj kampanji pun manipulacija, ali da je stilski ipak poboljšan u odnosu na prethodne izborne cikluse.

Wahlveranstanstaltung der regierenden Partei VMRO-DPMNE in Skopje (Aufnahmedatum 09.03.2012, Skopje, Mazedonien) Rechte: DEUTSCHE WELLE HAS THE RIGHTS TO PUBLISH ALL THE PHOTOS SENT FROM MYSELF PETR STOJANOVSKI, WITH NO TIME LIMIT. Bild: Petr Stojanovski

Wahlveranstanstaltung VMRO DPMNE Skopje

Kakav jezik upotrebljavaju političari u izbornoj kampanji – direktan, zajedljiv, grub, ili korektan i sofisticiran? Odgovor na to pitanje je jednostavan za sve one u Makedoniji koji pažljivo prate obraćanja političara biračima. Politički jezik je pun tenzije i manipulacija, ali je stilski ipak poboljšan u odnosu na prethodne izborne cikluse, smatraju komunikolozi i lingvisti.

Prema Ljudmilu Spasovu, profesoru Filološkog fakulteta „Blaže Koneski“ na državnom univerzitetu u Skoplju, jezik koji političari koriste tokom aktuelne kampanje pokazuje da su napredovali. „Čini se da su savladali veštinu lepog govora. Stil im je bolji, više nema improvizacija. Govor ima jasnu strukturu, uvod, malu i veliku poentu, kulminaciju. I pored toga, nastavljaju da koriste govor kao alat za manipulaciju i zloupotrebljavaju govora demokratije. Razume se, nijedan diktator nije obećavao da će uvesti diktaturu, svi su obećavali demokratiju“, kaže Spasov.

Profesionalni pisci govora

Die mazedonischen Parteien VMRO DPMNE und SDSM haben eine gemeinsame Wahlkampfzentrale in der Stadt Kicevo geöffnet. *** Bild vom 16.03.2013 in Kicevo, Mazedonien, Presseagentur MIA, für DW zur Verwendung frei

Zajednička izborna centrala vladajuće partije VMRO DPMNE i opozicione SDSM u Kičevu

Iako u Makedoniji ne postoji profesija pisac govora (speechwriter) kao u nekim starijim demokratijama, političari počinju da delimično koriste takve usluge, pre svega od strane svojih najbližih saradnika. Komunikolog Petar Arsovski smatra da je to „značajan doprinos“ političkim govorima.

„Glavne poente politički lideri pišu sami, ali su za završnu obradu, koja podrazumeva detalje i anegdote koje govoru daju pečat i živost, zaduženi njihovi saradnici. Inače, govor političara i dalje je pun tenzija, i visokoparan, ali to i nije najveći problem. Problem je to što se danas niko ne obraća građanima. Nikola se obraća Branku, Branko – Nikoli. U tom njihovom međusobnom obraćanju ima i govora mržnje, ako se pod tim terminom podrazumeva isticanje negativnih osobina kod političkih protivnika, a u govorima slušamo ocene da neko 'laže', 'šiša' ili 'voza' svoje pristalice“, objašnjava Arsovski.

Politički redukcionizam

Igor Micevski, predavač na Visokoj školi za novinarstvo, u političkim govorima uočava novi stepen eskalacije dve vrste neodgovornog ponašanja, sa nesagledivim posledicama: zaoštravanje etno-nacionalističkog diskursa političkih elita i eskalacija demonizacije političkog protivnika.

SDSM Parteizentrale, Skopje, Mazedonien Bild: MAKFAX Zugeliefert von Aleksandar Metodijev/DW am 16.12.2012

Centrala opozicione partije SDSM u Skoplju

Prva stvar neposredno je indukovana nervozom povezanom sa procesima u Strugi i Kičevu i tamošnjim etničkim koalicijama i manifestuje se kroz govore i novinske tekstove u kojima se spominje 'etničko čišćenje', 'osvajanje gradova i opština', stradanje od strane 'suprotstavljene etničke grupe' – sve su to diskursi koje niko i ne pokušava da koristi 'u rukavicama'. Druga stvar je kulminacija animoziteta između stranaka na vlasti s jedne i opozicije sa druge strane. To se manifestuje kroz ukazivanje na 'arhi-neprijatelje' i na odgovorne za 'demakedonizaciju delova države'“, ukazuje Micevski.

Politička elita ima osobine predatora

Upravo te dve stvari pokazuju se kao isplative za političke stranke jer podrazumevaju svojevrsni „politički redukcionizam“, odnosno svođenje društvene stvarnosti na pojedince npr. „Branko“ ili „Grujo“ ili na etničke grupe, recimo „Albanci“ i „Makedonci“, a sve u cilju da se izbegne razgovor koji bi trebalo voditi.

„Bojim se da veliki broj birača uopšte ne sagledava svu stratešku težinu takvog redukcionizma. Zato smo i na ovim izborima svedoci da lokalne teme tonu u senku velikih problema kao što su 'rešenje problema sa imenom', 'profiteri tranzicije', i 'referendum o teritorijalnoj podeli'. Zato smo i na ovim izborima toliko daleko od onoga što može da se nazove politička debata', budući da nema ko da postavi neprijatna pitanja“, ukazuje Micevski.

Televizijske kamere često „ulove“ građane koji se na mitinzima smeju dosetkama u govorima njihovih političkih istomišljenika, ali da li je sadržaj tih govora zaista toliko relaksirajući i zabavan? „Pre svega to nije 'zabavno'“, smatra Micevski: „To pokazuje da politička elita u Makedoniji ima osobine predatora, a građani i dalje nisu u stanju da ih zauzdaju.“

Autorka: Katerina Blaževska, Skoplje

Odg. urednica: Ivana Ivanović