1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

„Političari samo prave štetu ekonomiji“

U izbornoj godini političarima su puna usta obećanja o novim radnim mestima i pokretanju privrede u BiH. Ipak, na osnovu dosadašnjih iskustava, teško je poverovati u ta obećanja, kaže za DW ekonomista Erol Mujanović.

DW: Da li je BiH praktično pred bankrotom, s obzirom na to da se finansijska stabilnost održava zahvaljujući tranšama MMF-a, odnosno „tranšama“ dijaspore?

Erol Mujanović: To je poruka koju nam teško pada da pošaljemo, ali je tako. Činjenica je da nam javni aparat oduzima preko 50 odsto bruto domaćeg proizvoda, što opterećuje i privredu. Stvaraju joj se stalno novi nameti, poslovno okruženje je teško, a vlasti ne pomažu u kreiranju radnih mesta i ekonomskog rasta. Ova godina će biti posebno teška zbog poplava i šteta. Svi nivoi vlasti koriste različite načine kreditiranja i tako stvaraju prividnu sliku da stvari izgledaju bolje nego što je to stvarno. Činjenica je da skoro svakog meseca kasne isplate najugroženijim socijalnim kategorijama, bilo da su to penzije ili nešto drugo. To su znaci vrlo nestabilne situacije, koja je blizu bankrota, ali koja se, zahvaljujući intervencijama međunarodnih institucija poput MMF-a, može još dosta godina razvlačiti.

DW: Spomenuli ste poplave. U Nemačkoj postoji izreka: Kriza je šansa. Da li je u ovim uslovima moguće dati impuls privredi za otvaranje novih radnih mesta?

Mujanović: To je moguće ako bi se donele neke odluke. Kao prvo bi se moralo uvesti pravilo da domaće kompanije imaju prioritet u poslovima obnove. Tu je moguće aktivirati domaću drvnu industriju, odnosno građevinsku branšu i sa njom povezane firme. Ako poslove obnove dobiju domaće firme – naravno tamo gde se radi o stvarima za šta su one osposobljene i imaju zadovoljavajući kvalitet – to bi već bio veliki korak. Nisam siguran da li će nam to u potpunosti poći za rukom jer ima dosta lobija, uvoznih lobija koji imaju snažan uticaj na politiku i tu su domaće firme često gubitnici.

DW: Postoje li privredne grane koje bi brzo mogle kreirati radna mesta i prihode?

Mujanović: Naravno da postoje. O tome se inače vrlo malo priča, ali u poslednje vreme je nastalo mnoštvo malih uspešnih kompanija IT-industrije. U Sarajevu imate jednu strukturu koja se zove HUB387. To je grupa informatičkih kompanija koje rade za najveće svetske IT firme. One broje po par desetina zaposlenih i prave višemilionske obrte – mesečno. Tu se jako dobro kotiramo, a za te firme se ne zna toliko jer se one ne reklamiraju u BiH, jer im tamo ništa i nije potrebno.

Druge oblasti su, rekao bih, tradicionalne prirode. Drvna industrija polako raste i razvija se. I tu s vremenom učimo da pravimo proizvode koji imaju veću vrednost. Dakle, umesto rezanja i izvoza obične drvene građe, sve je više gotovih proizvoda od drveta koje smo u stanju izvesti u inostranstvo. Postoji i industrija hrane, prehrambenih proizvoda. Ipak, za njen razvoj potrebno je uspostaviti sistem sertifikata i provere kvaliteta pre izvoza. Dodao bih još jednu stvar – to je pitka voda. Imamo vode koje na međunarodnim takmičenjima imaju jako dobre rezultate. Izvoz u toj oblasti je također nešto što bi trebalo favorizovati.

DW: Uvek se govori i o stranim investicijama… zašto ih nema više?

Mujanović: Postoji nešto što se zove Bela knjiga stranih investitora gde investitori navode šta ih žulja. Tu ima raznih predloga, počev od olakšavanja birokratskih uslova za gašenje i stečaj neuspešnih kompanija, pa do reforme zakona o radu. On u ovakvoj formi kakva je sada ne odgovara zahtevima realne ekonomije. Kada bi on dozvolio fleksibilniji angažman radnika onda bi i strane kompanije zapošljavale više i brže radnu snagu. Sada smo još uvek vrlo daleko od evropskih standarda.

DW: Postoji li nešto što se zove strategija razvoja privrede?

Mujanović: Postoji, ali to uglavnom čuči negde u fiokama. Sve što ukazuje na bilo kakav zajednički napor svih nivoa vlasti, pogotovo u ovoj izbornoj godini i pogotovo od strane vlasti Republike Srpske, skoro da je nemoguće. Tako svako radi za sebe. Stoga imate u najmanju ruku dve strategije razvoja, zapošljavanja, s drugačijim prioritetima. Te strategije, ako ih analizirate, svode se uglavnom na puku listu želja koje nisu realne, jer nemamo novca ni za deset odsto onoga što je definisano tim strategijama. Ne bih se puno oslonio na to. U ovoj izbornoj godini još manje bih se uzdao u bilo kakav dogovor, konsenzus i inteligenciju na državnom nivou, gde bi političari pokazali da imaju sluha za privrednike. Uprkos deklaracijama, mislim da će u ovoj izbornoj godini oni samo stvarati probleme.

DW: S druge strane, ko je taj ko sme da izađe sa izbornim programom u kojem planira da otpusti hiljade državnih službenika?

Mujanović: Ne znam ko je taj, ali to je stvar koja je neminovna. Ako uzmete samo Federaciju BiH, onda imate multiplikaciju ministarstava, multiplikaciju voznih parkova, kabineta, tu se radi o ogromnim troškovima i neracionalnoj potrošnji. Vi imate ovde u BiH predstavnike raznih stranih organizacija koji su sa izbijanjem finansijske krize svoje vozne parkove učinili skromnijim, po broju ali i po tipu vozila. Istovremeno imate članove Predsedništva BiH koji kupuju Audije koji koštaju po 200.000 maraka i više. To nije nešto što naš sistem može da podnese.

*Erol Mujanović je diplomirao menadžment i poslovnu administraciju na Univerzitetu u Tuluzu. Trenutno je savetnik u ambasadi Velike Britanije u Sarajevu. Učestvovao je u nizu projekata Evropske banke za obnovu i razvoj i Joint UN programa. Koautor je prve knjige u BiH o ekonomskoj diplomatiji.