1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Policijsko nasilje ostalo isto

Policijske torture u Egiptu nastavljaju se i za vladavine predsednika Mohameda Mursija. Žrtve koje svoja iskustva iznose u javnost su ugrožene. Aktivisti za ljudska prava sumnjaju u najave o reformi policije.

Poznato je da egipatske bezbednosne službe nisu baš nežne prema protivnicima režima. Međutim, broj izveštaja o mučenjima, ponižavanjima i ostalim oblicima policijskog nasilja poslednjih nedelja veoma je veliki čak i za egipatske pojmove: način rada policijskog aparata očigledno se nije promenio ni dve godine nakon pada Mubarakovog režima. Isto tvrdi i Farida Makar, sa kairskog Instituta za ljudska prava: „To znači da se u policijskim stanicama ljudi i dalje muče, da se prema demonstrantima i dalje primenjuje prekomerna sila, i da je svako delovanje policije i dalje određeno mentalitetom koji se jedino brine za bezbednost.“

Nasilje pred kamerama - policija zlostavlja Hamada Sabera

Nasilje pred kamerama - policija zlostavlja Hamada Sabera

Hamada Saber (48) na sopstvenoj koži je osetio šta to znači u praksi. Tokom jednog protesta protiv Mursija ispred predsedničke palate, policajci su ga brutalno pretukli. Prethodno su mu skinuli odeću, a nakon premlaćivanja, golog su ga vukli po prljavom asfaltu da bi ga zatim ubacili u policijski kombi. Ceo događaj televizija je prenosila uživo. Međutim, Farida Makar kaže da taj slučaj nije ništa neuobičajeno: „Svlačenje, premlaćivanje i odvlačenje iz jedne prostoriju u drugu je u vreme Mubaraka bila standardna procedura policijskih saslušanja.“

„Oprostili mu što su ga tukli“

U slučaju Hamade Saber specifično je to što se zlostavljanje nije odvijalo u policijskoj stanici već u javnosti, pred očima svih. Stvar je postala apsurdna kada je žrtva na televiziji pokušala da opravda postupanje policije prema samom sebi, čime je amnestirala policajce koji su je zlostavljali. Farida Makar zato tvrdi da je gotovo sigurno da su je vlasti prisilile ili podmitile da to izjavi. Tek nakon što je njegova porodica na tome insistirala, Hamada Saber priznao je da ga je policija zaista premlatila i ponizila. Vršenje pritiska na žrtve policijskog nasilja koje potkažu počinioce, u Egiptu je sve češće, kaže Makar: „Obično ti prete da će tebe i tvoju decu strpati u zatvor ili da će izmisliti nešto, recimo da su našli drogu u tvojem automobilu. Znaju kako ljudima uterati strah i kako ih naterati da popuste.“

No Hamada Saber nije izolovan slučaj. Prema jednom izveštaju egipatskih aktivista za ljudska prava, samo od 25. januara 2013. uhapšeno je, premlaćeno i mučeno više od 200 demonstranata. Navodi se da su neki od njih čak bili maloletni. Samovolji policajaca prepušteni su pre svega mladi ljudi iz siromašnih porodica, kao i oni bez roditelja. U naročito teške slučajeve ubraja se 14-godišnji Mahmud Adel koji boluje od raka kostiju i kojem je policija zabranila hemoterapiju dok je bio u pritvoru. Mahmud je pušten tek kada je slučaj dospeo u medije.

U policijskoj obuci nasilje je svakodnevica

Dvadesetšestogodišnjeg Ibrahima policija je mučila pre godinu dana. On ima sopstvenu teoriju o tome zašto egipatska policija često krši ljudska prava. Uzroke, kaže Ibrahim, treba tražiti u obuci policajaca. On tvrdi da viši policijski službenici brutalno tuku i ponižavaju početnike. Glavno pravilo je slepa poslušnost prema nadređenima. Time nasilje postaje legitimna i svakodnevna stvar, smatra Ibrahim: „Dok sam bio u pritvoru, čovek koji me mučio, kao zvuk zvona na mobilnom telefonu imao je stihove iz Kurana. Nije osećao da čini nešto loše. Za njih je to deo posla.“

Prekomerna upotreba sile protiv demonstranata u Egiptu je veoma česta stvar

Prekomerna upotreba sile protiv demonstranata u Egiptu je veoma česta stvar

Reforme egipatske policije, a time i Ministarstva unutrašnjih poslova zato su od velike važnosti. U suštini je reč o tome da policija treba da štiti građane – do sada se smatralo da je ona pre svega čvrsta ruka predsednika na vlasti. Za predsednika Mursija to važi samo delimično. Jer, policija se već decenijama bori protiv Muslimanskog bratstva, njegove stranke. Mnogi visokorangirani zvaničnicima Ministarstva unutrašnjih poslova zato su u sukobu s Mursijem.

Da li Muslimansko bratstvo uopšte ćeli da reformiše policiju?

Međutim, čak i ako Muslimansko bratstvo uspe da u potpunosti preuzme kontrolu nad Ministarstvom unutrašnjih poslova, Farida Makar je uverena da njihova namera nije da reformišu policiju kako bi ona služila na dobrobit građana. Ono zbog čega ne veruje da Muslimansko bratstvo želi više demokratije jeste Mursijeva dosadašnja politika: u novembru je ustavnim amandmanima ograničio slobode i sebi dodelio diktatorsku moć, predlog novog zakona o javnom okupljanju predviđa smanjenje prava na proteste, a nacrt zakona o nevladinim organizacijama restriktivniji je nego za vreme Mubarakove vladavine. „Imajući sve to u vidu, ne mogu da kažem: 'Da, ali možda će policiju reformisati tako da će ona štititi građane'.“

Farida Makar uverena je da Muslimansko bratstvo želi samo da preuzme kontrolu nad policijom i koristi je za učvršćivanje sopstvene moći.

Autori: Matijas Zajler / Marko Bašić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković