Pola veka od podele Berlina, Nemačke i Evrope

Povodom obeležavanja 50. godišnjice od izgradnje Berlinskog zida, Noje osnabriker cajtung piše: „Dobro je da Berlin veliku pažnju posvećuje padu Berlinskog zida, jer sve se više zaboravlja da je vođstvo Nemačke Demokratske Republike (NDR) izolovalo milione ljudi i razdvojilo mnogo familija. Od očevidaca se još uvek može čuti kroz kakve su sve patnje prošli. Međutim, za generacije koje danas studiraju ili završavaju maturu, ta grozna građevina je već istorija. Sa Berlinskim zidom povezuju se dramatična bekstva i oko 600 ljudi koji su na granici ubijeni. Mračna svakodnevica kojoj je obespravljen narod bio izložen ne sme da se zaboravi. Srećom, sve današnje demokratske stranke su složne da NDR diktatura ne sme da se potceni. U tom smislu je skandal kada predsednica stranke Levice Gezine Leč još uvek pokušava da relativizuje izgradnju zida. Simbol podele Berlina danas je samo delimično vidljiv. Psihološki je razumljivo da su ljudi posle ujedinjenja želeli da sruše ceo zid, ali danas je to za žaljenje, jer je time današnjim generacijama otežano da shvate o kakvom je vremenu bilo reč.“

Vestdojče cajtung iz Diseldorfa piše: „Onaj ko danas putuje kroz Nemačku ili šeta Berlinom trebalo bi ciljano da traži ostatke zida, koji je našu zemlju i naš glavni grad skoro 28 godina delio. Zid je simbolizovao podelu Berlina, Nemačke i Evrope. On je podelio familije, oduzeo slobodu ljudima i njih stotine koštao života. Iza tog zida Nemci su bili špijunirani, ponižavani i mučeni. Milionima građana je uskraćena sloboda kretanja, uskraćeno pravo na individualni razvoj i mogućnost za napredak. Režim je hteo da diktira svojim ljudima, da im odredi kako da misle, šta da žele i šta da rade. To im na kraju nije uspelo… Snaga istočnih Nemaca je zadivljujuća, kao i angažovanje zapadnih Nemaca, koji su za izgradnju Istoka izdvojili stotinu milijardi evra.“

Nije dovoljan flaster

Povodom odluke četiri evropske zemlje da zabrane takozvanu prodaju akcija na prazno, minhenski list Zidojče cajtung piše da su finansijska tržišta skeptično reagovala na odluku četiri evropske zemlje. „Špekulanti lako mogu da se sklone na drugim mestima na berzi. ‘To tržištu baca pesak u oči i svetu pokazuje da njegovi lideri ne znaju šta se tačno događa’, kaže Džejms Engel, finansijski stručnjak sa univerziteta u Vašingtonu. Neophodno je naći rešenje za spasavanje evra i rešavanje dužničkih problema. ’Zalepiti flaster na ranu, kojoj je na više mesta potrebno ušivanje, neće rešiti problem’, smatra Pedro de Noronha iz Hedž fonda.“

Zabranu prodaja akcija na komentariše i Merkiše Oder cajtung: „Nesigurnost i nedostatak poverenje su plodan teren za širenja špekulacija o kretanjima kurseva. Više evropskih država zato se odlučilo da zabrani prodaju akcija na prazno. To jedna od mera predostrožnosti, koja je već isprobana u jesen 2008. godine, na vrhuncu tadašnje finansijske krize. Kasnije je ponovo bila ukinuta. Prodaja akcija na prazno predstavlja najgoru špekulaciju, koju kritičari nazivaju i ‘oružjem za masovno uništenje’. Međutim, borba zahteva drugu taktiku, a ne malo ćemo ovako, malo onako.“

Glad u Africi u senci finansijske krize

U senci turbulencija na tržištu akcija i evropske dužničke krize, humanitarnoj katastrofi u istočnoj Africi se ne posvećuje dovoljno pažnje, piše Rajniše post iz Diseldorfa. „Prema navodima Sjedinjenih Američkih Država, u Somaliji je u protekla tri meseca od gladi umrlo oko 30.000 dece. Perfidni napadi somalijske milicije na izbegličke konvoje otežavaju dostavljanje pomoći. Beleže se masovna silovanja. Tragedija na Rogu Afrike ne bi smela ni jednu zemlju da ostavlja ravnodušnom.

Ministar za obnovu i razvoj Dirk Nibel prvi je predstavnik nemačke vlade koji će posetiti mesto Dadab, na kenijsko-somalijskoj granici. Najveći svetski izbeglički kamp je prenatrpan i bez nade: 360.000 ljudi zbijeno je na mestu predviđenom za 90.000. Nibel bi trebalo da ponudi više od utešnih reči i tehničke pomoći. On mora u vladi i Evropskoj uniji da se založi za sveobuhvatan program pomoći zapadno evropskih zemalja. Onaj ko izdvaja milijarde evra pomoći za rastrošne političare Evropske unije, trebalo bi da ima i nekoliko miliona viška za najsiromašnije. A na kraju krajeva i da vojnim sredstvima osigura prilaz kampovima.“

Priredio: Boris Rabrenović
Odg. urednik: Nemanja Rujević