1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Pola veka od nuklearne havarije

Ovih dana beležimo 50 togodišnjicu najteže nuklearne katastrofe u istoriji - havarije nuklearnog postrojenja Majak. Mnogo pre Černobila, uz mnogo jaču radijaciju, ova katasrofa je skrivana i zataškavana decenijama.

default

Region Čeljabinsk

Na jugoistočnim obroncima Urala nalazi se mnogo jezera, prirodnih i veštačkih, međusobno povezanih kanalima ili odvojenih branama. Predeli su to koje je život davno napustio. Oko 23000 kvadratnih kilometara velika je zona koja je za sva vremena kontaminirana najjačom količinom radioaktivnog zračenja koje je ikad oslobođeno. Bilo je to za vreme trke u naoružavanju, oko 100 kilometara severozapadno od Čeljabinska, u postrojenju Majak, najvećem svetskom kompleksu za proizvodnju plutonijuma upotrebljivog u atomskim bombama. Čitav proces prerade i proizvodnje odvijao se uz učešće hiljada radnika i stručnjaka koji su radili bez ikakve zaštitne opreme, a veše desetina okolnih sela nemilosrdno je zračeno iz vazduha, preko zemlje i vodenim tokovima punih radioaktivnog otpada. Pod zemljom se nalazio neutvrđeni broj skladišta nuklearnog materijala, koja su imala primitivne sisteme hlađenja i obezbeđenja. 27. septembra 1957. jedna od tih betonskih kapsula se pregrejala, i varnica mernog instrumenta je izazvala eksploziju 80 tona radionuklida i oslobađanja velikih količina stroncijuma 90 i cezijuma 137 – baš kao što se to 85. desilo u Černobilu. Samo što je u Majaku radioaktivnost iznosila oko 120 miliona Kirija, šest puta više nego 30 godina kasnije u Černobilu. Sama eksplozija je bila tako jaka da su krhotine objekta nalažene u krugu od dva kilometra. Od neposredne detonacije na licu mesta je poginulo 1000 ljudi. Od posledica zračenja više stotina hiljada, ali posledice ove havarije su prisutne i danas, u vidu genetskih mutacija u širem regionu Urala. Majak je nastavio s radom i radi i danas, a sovjetske vlasti su ćutale o svemu sve do 1985. kada su izdale saopštenje o černobilskoj katastrofi. U međuvremenu je ovo postrojenje samo do kraja pedesetih godina imalo još nekoliko teških havarija sa sličnim posledicama.

A početkom oktobra iste 1957 došlo je do katastrofalnog zračenja u Velikoj Britaniji, u postrojenju Vindskejl, kasnije nazvanom Selafild. To postrojenje je inače sasvim legalno u Irsko more godišnje istovarivalo materijale čija radijacija je iznosila polovinu černobilske. A onda se jedan reaktor pregrejao, zapalio i došlo je do kontaminacije čitave engleske zapadne obale, britanskih ostrva, velikog dela Evrope i dela SAD. Kao ni Majak, ni ova katastrofa nije podstakla nadležne da zatvore loše konstruisana postrojenja. Naprotiv, samo do 1977. godine u Vindskejlu su zabeležene 194 veće havarije, među kojima 45 sa radijacijom, a 11 sa eksplozijama.

  • Datum 01.10.2007
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BlY2
  • Datum 01.10.2007
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BlY2