Pola veka od dolaska gastarbajtera iz Turske | Politika | DW | 30.10.2011
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Pola veka od dolaska gastarbajtera iz Turske

Pre 50 godina su u Nemačku stigli prvi turski gastarbejteri koji nisu imali nameru da se trajno nasele. Danas u Nemačkoj živi oko 2,5 miliona građana turskog porekla. Migracija i integracija postaju svakodnevne teme.

default

U međuvremenu u Nemačkoj ima 2,5 miliona građana turskog porekla

Odluke koje su uticale na živote Turaka u Nemačkoj potiču iz sedamdesetih godina. Socijaldemokratski kancelar Vili Brant, bio je zabrinut zbog predstojećih izazova društva. „To je, međutim, dame i gospodo, postalo neophodno, mi pažljivo moramo razmisliti gde su granice otvorenosti našeg društva.“

Ova izjava se smatrala znakom promene političke linije, koja je za gastarbajtere bila prekretnica. Desetak meseci kasnije, 1973, doneta je odluka da se prestane sa dovođenjem stranih radnika. Bivša predsednica Bundestaga Rita Zismut je izjavila da je to bio vrlo važan korak za Nemačku: „Veliki deo (gastarbajtera), njih oko 50 odsto, vratilo se u domovinu. Međutim, drugi su ostali, doveli svoje porodice. To znači da je porodični život stranca postao političko pitanje tek posle 1973.“

Ranih sedamdesetih Turcima je produžena dozvola boravka u Nemačkoj, osim toga procedura dobijanja dozvole je pojednostavljena i olakšano im je dovođenje članova porodice. Tada su Turci počeli da se doseljavaju u Nemačku. Šafter Činar, poverenik za imigraciju i integraciju Saveza nemačkih sindikata (DGB), smatra da nemačka vlada tada nije bila spremna za talas useljavanja: „Dugoročna imigracija, posebno spajanje porodice, znači da će u vrtiće i škole doći mnogo dece koja govore drugi jezik, pripadaju drugoj religiji i kulturi. Na to se nije mislilo.“

Prekretnica – Hajnc Kin

Prvi predlozi za integraciju stranaca dolaze od prvog poverenika za strance u saveznoj vladi, Hajnca Kina. On je 1979. godine podneo prvi izveštaj o strancima u Nemačkoj. Činar kaže da Kinovi predlozi važe i danas: „Na primer, pitanja kao što su reforme obrazovnog sistema, zapošljavanje odgovarajućih kadrova, obrazovanja na maternjem jeziku. Kun je rekao da proces dobijanja nemačkog državljanstva treba ubrzati, i da treba prihvatiti dvojno državljanstvo. Na žalost, tada niko na to nije obraćao pažnju i 1981. su preduzete upravo suprotne mere. Na primer, prva ograničenja za spajanje porodice uvedena su baš 1981.“

NO FLASH Symbolbild Integration


Godine 1982. kancelar Helmut Kol je u svojoj prvoj izjavi o politici prema strancima naveo da bi broj stranaca trebalo ograničiti. „Strancima koji žele da se vrate u svoje domovine, treba olakšati povratak. Ali, oni moraju da odluče da li će se vratiti u svoje domovine ili će ostati ovde i integrisati se sa nama...“

Tačno godinu dana kasnije, na snagu je stupio zakon za pomoć povratnicima. Međutim, mnogi Turci se nisu vratili u Tursku. U međuvremenu, zakoni koji se tiču stranca veoma su pooštreni. Dvojno državljanstvo se više ne toleriše, učenje nemačkog jezika je postalo uslov za dobijanje dozvole za boravak. Spajanje porodice i dobijanje nemačkog državljanstva su otežani. S druge strane, dijalog sa migrantima, na svim nivoima vlasti, dobio je na važnosti.

Autori: Jilide Danisman / Dijana Roščić
Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 30.10.2011
  • Ključne reči turska
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/131pk
  • Datum 30.10.2011
  • Ključne reči turska
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/131pk