1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Pola miliona od drugarice

Svi nemački listovi, mali i veliki, osetili su se pozvanim da prokomentarišu dve jučerašnje teme: finansijsku „afericu“ predsednika Nemačke Kristijana Vulfa i kanadsko napuštanje Kjoto protokola.

Predsednik Nemačke Kristijan Vulf

Predsednik Nemačke Kristijan Vulf

U Nemačkoj se javno insistira da političari rade – ne samo po zakonu – već i moralno. Juče je obznanjeno da je predsednik zemlje Kristijan Vulf, dok je bio premijer Donje Saksonije, od jedne prijateljice uzeo privatni kredit od 500.000 evra kako bi kupio kuću. Kredit, po nižoj kamatnoj stopi, uredno je vratio. Međutim, ta prijateljica je supruga biznismena Egona Gerkensa, dugogodišnjeg Vulfovog prijatelja, pa se sada opozicija pita nije li možda Vulf pomešao privatno i poslovno. Posebno se pominje činjenica da je predsednik Nemačke svojevremeno, na zahtev poslanika u Donjoj Saksoniji, negirao bilo kakve privredne veze sa Gerkensom.

Algemajne cajtung iz Majnca kaže da, pravno gledano, ništa nije sporno: „Premijer ili predsednik imaju pravo da biraju svoje privatne prijatelje. Međutim, kada uzimaju pozajmice od njih, stvar može postati neprijatno delikatna.“

Možda je čisto prijateljstvo u pitanju, piše Frankfurter rundšau. Ali možda i nije: „Moguće je da je Vulf otvarao neka vrata svojim velikodušnim prijateljima, žestoko zahtevao neke zakone ili propustio da kritikuje biznismene kad je trebalo. U svakom slučaju je njegova neutralnost narušena.“

Abendcajtung podseća i kako je Vulf sa suprugom božićne praznike 2009. proveo upravo u Gerkensovoj vili na Floridi: „Zašto neko ko zarađuje 200.000 evra godišnje ne može sam da plati odmor? Zašto ne može da uzme normalan kredit, kao drugi ljudi? To je pitanje pristojnosti. Šteta je što Vulf to očigledno ne zna.“

Komentator Veclarer noje cajtunga je ogorčen: „Zar stvarno nije znao da privatni poslovi državnih funkcionera i privrednika uvek mirišu na korupciju!? Nije li, upravo zato, svakom službeniku zabranjeno da prima male poklone od građana!? I da li je moguće da se Vulf još drži objašnjenja koje je dao pred pokrajinskim parlamentom, da kredit nije uzeo od poznatog privrednika nego od njegove žene!?“

Pravnih posledica neće biti, možda ni političkih, ali Švarcvelder bote prenosi kakvih će posledica izvesno biti: „Ideal građana o čistim i dostojnim političarima ponovo je oštećen. To je nepopravljiva šteta koju je Vulf naneo instituciji Saveznog predsednika.“

Kanadski ministar ekologije Piter Kent objavio da ta zemlja nije više potpisnica Kjoto protokola

Kanadski ministar ekologije Piter Kent objavio da ta zemlja nije više potpisnica Kjoto protokola

Zaštita klime više nema smisla

Kanada je prva zemlja koja je napustila klimatski protokol iz Kjota – ova ogromna država bogata naftom neće uspeti da ostvari ciljeve na planu zaštite klime. Svoj potez zvanična Otava pravda činjenicom da Kina i SAD, kao najveći zagađivači sveta, uopšte nisu potpisali protokol te da bez njih zaštita svetske klime nema nikakvog smisla.

„Tačno je da SAD i Kina svesno dogrevaju svetsku klimu“, piše Ostzecajtung: „Ali to ne menja fatalni signal koji je poslat kanadskim istupanjem. Neodgovorno je odstupiti od Kjota u trenutku kada novi klimatski sporazum nije ni na vidiku. To podstiče i druge zemlje da učine nešto slično. Činjenica je da stvari stoje loše u borbi protiv klimatskih promena.“

Hamburger Abendblat takođe kritikuje Kanadu, ali smatra da se ovakav rasplet mogao očekivati: „Kanada ne želi da se odrekne ni eksploatacije nekonvencionalnih rezervi nafte; na kraju krajeva, tamo je treće najveće nalazište sveta (posle Saudijske Arabije i Venecuele). Možda je bilo i naivno gledati Kanadu kao saborca u zaštiti klime.“

Rajn-nekar cajtung piše da je Kjoto protokol izgubio svaki značaj: „Ako se, kao što je najavljeno, iz Kjota povuku Japan i Rusija, ovaj sporazum će važiti još samo za zemlje koje emituju svega 15 odsto štetnih gasova u svetu. Ako velike industrije i zemlje u razvoju nastave da zagađuju – čemu će onda služiti ciljevi iz Kjota!?“

Brojke koje prenosi Merkiše odercajtung dobro ilustruju fijasko protokola: „Kjoto je trebalo da smanji emisiju CO2. Ipak, prošle godine je emitovano 40 odsto više ugljen-dioksida nego 1990. godine.“

„Zaštita klime se danas ne ceni“, piše Nirnberger cajtung: „Kada vlada očaj zbog prezaduženosti država i socijalnih razlika – nema mesta za strah zbog klime. Celzijus, dva ili tri više – ova pretnja ne deluje tako realno kao bankrot bankarskog sektora ili raspad evrozone.“

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković