1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Poklonimo se senima mrtvih Srebreničana

U Srbiji se u poslednjih mesec dana osetio napredak u procesu suočavanja sa prošlosti, ali su još uvek veoma jake one snage koje žele da temu odgovornosti za ratne zločine gurnu pod tepih i relativizuju, zaključeno je na tribini “Poklonimo se senima mrtvih - 11. juli dan žalosti u Srbiji”.

Masovna grobnica u Cerskoj u blizini Srebrenice

Masovna grobnica u Cerskoj u blizini Srebrenice

Predsednica Centra za antiratnu akciju Vesna Pešić kazala je da se masakr u Srebrenici ne može posmatrati kao običan zločin:

“Zašto je Srebrenica nešto veoma posebno? Zato što morate ipak da zamislite da je za nedelju dana ubijeno osam hiljada lkjudi. Znači, svakog dana je ubijeno hiljadu ljudi! Dakle, neko je to morao da planira, iza toga su stajale države, iza toga su stajali neki timovi, iza toga su stajale neke policije, vojske...”

Vesna Pešić je na tribini koju je organizovalo Nezavisno društvo novinara Vojvodine još kazala da građani Srbije moraju da se suoče sa zločinima koji su počinjeni u njihovo ime, kao i sa činjenicom da je Milošević od birača dobio plebiscitarnu podršku za svoju ratnu politiku. Po njenim rečima, nema kolektivne krivice, ali ima kolektivne odgovornosti, jer su ljudi masovno glasali za Miloševića.

Sa ocenom Vesne Pešić složio se i lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, koji je govorio o odgovornosti političkih organizacija za zločine:

“Ne može neko kolektivno da odgovara zato što je pripadnik neke nacije, vere, rase... Ali za pripadnost organizaciji može, to se u zakonu naziva ‘udruživanje radi zločinačke delatnosti’. Srpska radikalna stranka je napravljena da bi se obavljala zločinačka delatnost, Socijalistička partija Srbije je napravljena da bi se vršila zločinačka delatnost. O Nataši Kandić se raspravlja u Skupštini Srbije, a ne raspravlja se o Radovanu Karadžiću, Ratku Mladiću, Goranu Hadžiću i svim ostalim ‘velikanima’ novije srpske istorije.”

Sociolog Janja Beč kazala je da građani Srbije moraju da pokažu saosećanje sa žrtvama:

“Svako od nas treba da se zapita kako bi nam bilo da se mome detetu, mojoj majci, mome mužu, mome ljubavniku, mome bratu desi to da se više nikada ne vrati? I ne samo da treba da kažemo da nam je žao, već moramo da kažemo i da se stidimo. Nisam kriv, ali se stidim. To je proces koji se sam od sebe neće desiti nikada, već samo ako budemo razgovarali o tome.”

Profesorica političke filozofije iz SAD Džuli Mostov kazala je da ljudi u inostranstvu veoma teško mogu da poveruju kada ljudi u Srbiji tvrde da nisu znali za zločine u proteklim ratovima i poručila da Srbija mora da se suoči sa prošlosti, da bi mogla da započne budućnost.

Tribinu koja je održana u klubu "Trema" u Srpskom narodnom pozorištu, obezbeđivalo je nekoliko uniformisanih policajaca ispred i u samom pozorištu.

Zanimljivo je, međutim, da policija iste večeri nije ništa učinila da bi sprečila održavanje jednog drugog skupa. Naime, ekstremno nacionalistička organizacija Pokret za očuvanje srpskog nacionalnog bića, koja je član međunarodne neonacisticke mreže "Krv i čast", organizovala je sinoć u Petrovaradinu obeležavanje 10. godišnjice svoga postojanja u Srbiji.

U sklopu te proslave, u klubu "Brvnara" u Petrovaradinu sinoć je održan koncert nekoliko skinheds bendova, pod sloganom "Srbija 1995-2005: 10 godina borbe za belu rasu". Međunarodna neonacistička mreža "Krv i čast" zastupa rasističke stavove i ispoljava grubu netoleranciju prema drugim rasama, raznim verskim grupama, seksualnim manjinama i gotovo svim marginalnim grupama. Kako navode mediji, u Srbiji postoji nekoliko ogranaka "Krvi i časti" u Beogradu, Šapcu, Novom Sadu i Nišu.

Dinko Gruhonjić