1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Pogrebne usluge u skladu sa trendovima

Pogrebne usluge su posao koji ne može da propadne, ali i taj posao mora da se prilagođava „trendovima“. Ljudi se od preminulih ne opraštaju kao nekada. I na tom planu su se navike ljudi promenile, pa tako i kod Nemaca.

default

Tuga se danas izražava drugačije?

Većini ljudi nije stalo do toga da budu sahranjeni na groblju, ali bi želeli da se njihovi najbliži kada napuste ovaj svet upravo tamo nađu. Na prvi pogled, čini se da je reč o istraživanju ponora ljudske duše, ali to nije slučaj. Institut za istraživanje javnog mnjenja Forsa istraživao je rituale Nemaca kada su ožalošćeni i njihove želje u vezi sa sopstvenom sahranom. Joahim Košnike je upravnik instituta i kaže: „Vrlo je interesantno analizirati razliku između toga šta ljudi žele ili su želeli kada je reč o sahranjivanju bliskih osoba, i šta s druge strane žele kada je reč o njima samima. U poslednjem slučaju tradicionalni oblici sahranjivanja, za koje znamo i iz detinjstva, manje su poželjni.

Pa ipak, tesna većina želi da se članovi njihove porodice u kovčegu ili urni sahrane na groblju. Međutim, to za sebe ne želi ni polovina Nemaca. Umesto toga, 25 odsto kaže da može da zamisli da bude alternativno sahranjeno - u šumi ili u moru. 14 odsto bi želelo da bude anonimno sahranjeno – naročito stariji ljudi.

Nije jednostavno brinuti se o pogrebnom mestu

Symbolbild Beerdigung Särge

Studiju o tome naručila je firma koja se specijalizovala za sahrane u šumi. Šefica ove firme, Petra Bah kaže da nije iznenađena ovom razlikom: „Objašnjavam to činjenicom da stari ljudi iz sopstvenog iskustva znaju koliki je posao brinuti o grobu i zato to ne traže od svojih bliskih. I odlučuju se za anonimnu sahranu.“

Sve u svemu, istraživanje se isplatilo, kažu u ovoj firmi. Rezultati se uklapaju u koncepciju nalogodavca. Ljudi naime žele mesto koje mogu da posete. Žele da stoji ime preminulog, samo što to ne mora da bude groblje u tradicionalnom smislu reči.

Ali rezultati ovog istraživanja ne govore o tome koliko ljudi uopšte razmišlja o svojoj sahrani. Ali se može zaključiti koliko je ljudi u poslednje vreme bilo primorano da se bavi ovom temom. Joahim Košnike kaže: „35 odsto Nemaca za sebe kaže da su žalili za nekim, ali da to drugi nisu primetili. Danas se to više ne ispoljava kao nekad, kada su ljudi odećom i ponašanjam pokazivali da su u žalosti. Nisu učestvovali na slavljima itd…“

Prema rezultatima ove studije većina ožalošćenih želela bi da ima više vremena i više prostora za svoja tužna osećanja.

Autori: Matijas Belinger, Mirjana Veljković-Kine
Odg. urednik: Jakov Leon