Podsmeh za žrtve zlostavljanja

Politički faktori na saveznom nivou i na nivou pojedinih saveznih država odgovornost za pasivnost kada je reč o problemu zlostavljanja dece prebacuju jedni na druge. Savezne države se žale da ne mogu da rade na osnovu jedinstvenog koncepta, jer tog koncepta ni – nema. Takođe je dogovoreno i da se formira fond za pomoć žrtvama zlostavljanja od 100 miliona evra, ali su samo Bavarska i Meklenburg-Prednja Pomeranija izrazile spremnost da uplate svoj deo sume u taj fond. Predviđeno je i da se donese poseban Zakon o pravima žrtava zlostavljanja, ali njegov tekst nadležni pripremaju već 20 meseci – bez rezultata. Evo kako te okolnosti komentarišu nemačke regionalne novine.

Štutgarter cajtung (Štutgart): „Mehanika javnih skandala funkcioniše kao da postoji knjiga sa uputstvom za tako nešto. Kada se pre tri godine saznalo koliko su razmere seksualnog zlostavljanja dece u svim sferama društva, nije nedostajalo volje da se ti slučajevi rasvetle i svi su bili spremni na akciju. Ali, to je sve jenjalo. Pri tome nema normalnog razloga da se ne ispune finansijska obećanja data pre godinu dana. Žrtve seksualnog nasilja su predugo bile prepuštene same sebi. Cenjkanje oko par miliona evra znači dodatno poniženje za te ljude.“

Štutgarter nahrihten (Štutgart): „Odobravanje i sprovođenje finansijskog plana pomoći žrtava ima najviši prioritet. Ali, šta se desilo? – Ništa! Federacija i savezne države već mesecima se spore oko zajedničkog fonda od 100 miliona evra i jedni drugima prebacuju vruć krompir. Nacrt zakona o jačanju prava žrtava odavno pokriva prašina u Pravnom odboru Bundestaga. Fond za pomoć žrtvama nije formiran. Ako je nekome bio potreban glavni dokaz da političarima ništa nije milije nego da se bave sami sobom, onda ga sada definitivno imamo.“

Šveriner folkscajtung (Šverin): „To što i pored svih izjava o namerama i obećanja, još ni jedan jedini evro nije uplaćen u planirani fond za pomoć žrtvama, pa ti ljudi i dalje moraju da čekaju na terapije koje su im hitno potrebne, jer sami ne mogu da ih plate, to je šamar za te ljude. Politička odgovornost se ne završava samo na najavama, već se pokazuje konkretnim delanjem. Umesto da sa reči pređu na dela, Federacija i savezne države su se upustile u sitničav i besmislen finansijski spor.”

Manhajmer morgen (Manhajm): „Katolička crkva je dobro učinila kada je pre dve godine formirala sopstveni fond za pomoć žrtvama. U interesu tih žrtava je i da političari napokon nešto preduzmu. Država bi trebalo da uplati svoj deo u fond – iz uviđavnosti i u nadi da će se i savezne države povesti za njenim primerom. Nemačka vlada bi još pre izbora trebalo da produži rok za zastarevanje krivičnih dela seksualnog zlostavljanja dece. Trebalo bi da produži i mandat opunomoćenika za žrtve zlostavljanja Johanesa-Vilhelma Reriga – jer taj mandat ističe u decembru ove godine.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Ovo je sramota. Ima tome tri godine kako su otkrivene hiljade slučajeva zlostavljanja u školama, domovima i porodicama. Pre više do godinu dana, takozvani Okrugli sto je formiran kako bi se pomoglo žrtvama. Ali u odgovarajući fond niko nije još uplatio ni cent. Frustracija žrtava je sasvim razumljiva. Oni bi trebalo da nebirokratskim putem dobiju novac za terapiju i druge vrste podrške. Ali, umesto toga, moraju da gledaju kako se federacija i savezne države svađaju oko organizacionih pitanja…“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković