Podrška francuskoj intervenciji u Maliju

„Za sada, imamo 750 ljudi i taj broj će biti povećan... kako bismo posle ostavili mesto afričkim snagama“, rekao je Oland novinarima tokom posete vojne baze „Kamp mira“ gde su raspoređene francuske snage. Oland je rekao da će Francuska nastaviti da deluje s kopna i iz vazduha i dodao da će afričkim snagama biti potrebno nedelju dana da se razmeste na terenu. Prema njegovim rečima, noćašnja bombardovanja Malija su postigla cilj, jer su islamisti otišli iz velikih gradova na severu koji su do skora držali pod kontrolu. Međutim, islamisti su zauzeli Dijabali, oko 400 kilometara severno od Bamaka.

Evropska komisija je očigledno bila zatečena francuskom vojnom intervencijom u Maliju, ali je naknadno podržala. Na pitanje novinara o stavu Komisije, jedan portparol visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton dao je neočekivano uopšten odgovor: „Mi naravno podržavamo sve akcije naših zemalja-članica.“ On je dodao da su različite evropske države i organizacije sada preuzele odgovarajuće zadatke, kao i da se ne menja plan o misiji EU u Maliju – reč je o obučavaju tamošnjih snaga bezbednosti – osim što je sada jasno da ta misija treba da počne što pre.

Neće biti borbenih akcija EU

Evropska unija je još prošle jeseni odlučila da u Mali pošalje oko 200 instruktora. Oni bi trebalo da osposobe nejake vladine snage kao i vojnike Zapadnoafričke ekonomske zajednice ECOWAS da se sami brane od napad pobunjenika i povrate severnu teritoriju koju su osvojili islamisti. Portparol Evropske komisije Mihael Man rekao je da bi ta misija trebalo da počne „krajem februara ili početkom marta“. U toj misiji će učestvovati i nemački vojnici. U novembru je nemački ministar odbrane Tomas de Mezijer to angažovanje uslovio „jasnim odvajanjem obuke koju sprovodi Evropska unija uključujući i Nemačku od borbenih dejstava Afrikanaca.“ Nemačka vlada je ponovo odbacila mogućnost učešća vojnika Bundesvera u borbama u Maliju. Ni Evropska unija neće da se bori. Ali, možda će finansirati planiranu vojnu akciju afričkih snaga.

Otkazana poseta privremenog predsednika Malija

Visoki političari EU trenutno se drže upadljivo uzdržano. Predsednik Komisije EU Žoze Manuel Barozo ćuti, baš kao i Ketrin Ešton. Barozova portparolka Pija Arenkilde rekla je samo da se – i pored najnovijih događaja - ništa nije promenilo u stavovima tog političara iznetim krajem prošle nedelje. Tada je on rekao da situacija u Maliju zahteva „demonstraciju naše sposobnosti da pomognemo toj zemlji da povrati suverenost kao i kontrolu nad svojom celokupnom teritorijom, te da ponovo uspostavi ustavni poredak.“

Ove nedelje se još nije oglasio ni predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc. Samo je predsednik Saveta EU Herman van Rompej pomenuo Mali na sastanku sa egipatskim predsednikom Muhamedom Mursijem. Na njihovoj zajedničkoj konferenciji za novinare, Van Rompej je rekao da je važno da „vlada Malija uspostavi punu kontrolu nad svojom državnom teritorijom i da se postigne napredak u procesu sporazumevanja u toj zemlji.“ Inače, do pre nekoliko dana je planirano i da vršilac dužnosti predsednika Malija Dijonkunda Traore krajem ove nedelje doputuje u Brisel – ali je ta poseta otkazana.

Francuska to želi da obavi sama

Baš kao i Evropska unija, i NATO se prema jednostranoj francuskoj vojnoj akciji odnosi pasivno, mada je istovremeno pozdravlja. Portparolka NATO Oana Lungesku rekla je da je dobro to što je „Francuska reagovala brzo kako bi sprečila ofanzivu terorističkih grupa u Maliju“, te da se NATO nada „da će ti napori pomoći da se u Maliju ponovo uspostavi pravna država.“ Sam NATO ne želi da se upliće u ovaj vojni sukob. Očigledno je da to ne bi odgovaralo ni Francuskoj. Francuski general NATO Žan-Pol Palomeros rekao je da se tu radi o čisto francuskoj akciji koja nema ništa sa NATO. Dodao je da je „veoma ponosan na to što je Francuska u potpunosti preuzela svoju odgovornost da se u tom delu sveta bori protiv terorizma.“

Berlin solidaran sa Parizom

Za razliku od marta 2011, kada je izvedena međunarodna vojna akcija u Libiji, Berlin se ovaj put ni po čemu ne izdvaja i bezrezervno podržava francusku vojnu akciju. Nemačka vlada je prenela da postupak Francuske smatra doslednim i ispravnim. „Nemačka vlada je o tome bila informisana i Francuska ima našu punu političku podršku“, saopštio je ministar odbrane Tomas De Mezijer. Ministar spoljnih poslova Gido Vestervele je rekao: „U zajedničkom interesu nas Evropljana je da Mali ne postane ni sklonište ni uporište terorista neposredno pred našim evropskim vratima“. Pariz postupa u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti. Nemačka vlada sa Francuzima upravo razgovara o načinima na koje može da im pomogne, rečeno je u Ministarstvu spoljnih poslova. „To bi mogla biti podrška na području logistike, uz humanitarnu ili medicinsku pomoć“, objasnio je portparol Gida Vestervelea Andreas Peške, naglasivši da neće biti pomoći kada je reč o borbenim dejstvima.

Berlin neće poslati vojnike u Mali

Ovaj stav vlade podržava i opozicija. Pojedinačne kritike na račun francuske akcije mogle su se čuti iz opozicionih redova Zelenih ili Levičarske stranke. Berlin smatra da akcija u Maliju što pre treba da dobije “afrički lik” – što znači da podržava pre svega angažovanje zajednice ECOWAS na stabilizaciji situacije u kriznoj državi. Trenutno se u Nemačkoj razmišlja o mogućnosti da ECOWAS zatraži pomoć Berlina, jer će u sredu (15.1.) u posetu Berlinu stići predsednik Obale Slonovače Alasana Uatara. Ta poseta je odavno planirana, ali Uatara je šef Zapadnoafričke ekonomske zajednice i mogao bi da iskoristi razgovor sa kancelarkom Angelom Merkel da zatraži neku vrstu pomoći u akcijama u Maliju.

Autori: B. Gresler / K. Haselbah / S. Bojić
Odg. urednik: I. Đerković