Podrška zapada za poteze Srbije u Preševu? | Politika | DW | 20.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Podrška zapada za poteze Srbije u Preševu?

Pripadnici srpske žandarmerije jutros su uklonili spomenik pripadnicima Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe. Sagovornici DW-a smatraju da je to logičan potez učinjen u dogovoru sa zapadnim saveznicima.

GettyImages 159757928 Serbian gendarmes secure the area as a bulldozer lifts up to remove the monument of the Liberation Army of Presevo, Medvedja and Bujanovac (UCPMB) in the town of Presevo on January 20, 2013. Serbian police broke up Sunday morning a monument in memory of Albanian insurgents who fought Belgrade's forces during a conflict in 2001, a measure that could increase tensions in this part of the country. AFP PHOTO / SASA DJORDJEVIC (Photo credit should read SASA DJORDJEVIC/AFP/Getty Images)

Presevo Serbien albanisches Rebellendenkmal wird abgerissen

Ambasadori SAD i evropskih zemalja nekoliko puta su potcrtavali da je pitanje spomenika u Preševu unutrašnje pitanje Srbije. „Bez obzira na to, očigledno je bilo međunarodnog posredovanja“, kaže Dragan Bujošević, glavni urednik „Politike“. On za DW navodi da je premijer Srbije Ivica Dačić tokom posete Briselu verovatno razgovarao o toj temi sa šeficom evropske diplomatije Ketrin Ešton i visokim američkim diplomatom Filipom Rikerom. „Apsolutno sam siguran da vlada Ivice Dačića ovo ne bi uradila bez saglasnosti zapadnih saveznika“, kaže Bujošević.

Velika Jungova misao da „postoji pravo na više istina“ – posebno važi u politici, kaže u razgovoru za DW Dragan Simeunović, profesor Fakulteta političkih nauka. On navodi primere Miloša Obilića ili Gavrila Principa koji se na jedan način percipiraju u Srbiji, a sasvim suprotno u Turskoj odnosno Austriji. Stoga je možda uzaludno tražiti konsenzus da li su borci OVPBM zločinci ili heroji. Ključno je što se sve dešava na teritoriji Republike Srbije, kaže Simeunović: „Iako su ekstremisti sa juga Srbije amnestirani, političari koji vode Srbiju dobro znaju da u glavama većine običnih građana ta amnestija ne postoji. Mora se razumeti da su vlasti Srbije pod velikim međunarodnim – ako ne pritiskom, a ono uplivom – da se stvari oko Kosova rešavaju što brže. Vladi je stoga potreban i odgovarajući politički uspeh, dokaz da su svoji na svome“, smatra Simeunović.

Šta je sa drugim spomenicima istim ljudima?

Interview Ivica Dacic Innenminister Serbien

Dačić pozivao Albance da sami uklone spomenik do 17. januara

Najviši srpski zvaničnici poslednjih dana su ponavljali da širom Srbije postoje obeležja u čast OVPBM, ali da nisu na vidljivim javnim mestima. Predsednik Nikolić i premijer Dačić to zovu konsenzusom, iako liči na nedoslednost. „Očigledno je da takva vrsta spomenika ne treba da se postavlja i da to nemate nigde u svetu. Zašto ljudi koji treba da se bave tim stvarima nisu radili svoj posao – to je pitanje za Nikolića i Dačića. Mislim da niko neće snositi odgovornost, niti da će iko krenuti da uklanja druge spomenike po Srbiji“, kaže Bujošević. To mišljenje deli i profesor Simeunović: „Neće se desiti lov na spomenike jer nije u pitanju ideologija nego politički pragmatizam. Dakle nešto što je istaknuto na javnom mestu, što se vidi, od čega novinari mogu da stvaraju određeno raspoloženje – različito kod Srba i Albanaca – zbog toga su ovim spomenikom morali da se pozabave političari“, smatra Simeunović.

U uvodniku u „Vremenu“ glavni urednik tog nedeljnika Dragoljub Žarković piše da su srpske vlasti morale da paze šta rade: „Mi njima porušimo tablu mermera dva puta jedan, a oni poruše Pećku patrijaršiju“, piše u tekstu. I Dragan Bujošević veruje da su srpski zvaničnici osećali tu vrstu zadrške: „Verujem da su srpski zvaničnici o tome razmišljali i razgovarali sa zapadnim saveznicima. Ipak, nikada nećete imati garanciju da neće biti izgreda na Kosovu – to je najbolje pokazao 17. mart 2004. kada su rušeni srpski manastiri, crkve, spomenici i kuće. Sve se desilo u prisustvu međunarodnih snaga, mada treba reći da su te snage – pre svega američke – u nekoliko navrata sprečile mnogo teže zločine.“

Albanci sa juga Srbije nemaju podršku zapada

Serbien Demonstration von Kosovo-Albananern

Priština: Demonstracije protiv uklanjanja spomenika sa transparentima poput: "Srbi, ne igrajte se sa vatrom"

Događaji oko sporne spomen-ploče bili su povod da ovih dana slušamo ponovljene stavove albanskih lidera sa juga Srbije o pripajanju tog dela zemlje Kosovu. Takvi pokušaji za sada ne mogu da prođu, smatra Dragan Simeunović, pre svega zbog pozicija međunarodne zajednice. On podseća na događaje nakon oružane pobune Albanaca na jugu Srbije iz 2000. i 2001. godine: „Tada su pre svega SAD povukle potez kojim je određena sudbina tog dela Srbije. Nisu podržali Albance sa juga Srbije kao što su podržali Albance na Kosovu. To je bilo odlučujuće i na osnovu toga je Srbija i mogla da reaguje i spreči pobunu“, kaže Simeunović i dodaje da zapad do sada nije pokazao nimalo podrške za pripajanje južnih srpskih opština Kosovu. „Albanci sa juga Srbije mogu imati namere kakve hoće, ali bez međunarodne podrške će uvek njihovi stavovi biti tumačeni kao ekstremizam ili – ako se pretvore u oružanu borbu – terorizam.“

Među Albancima, ali i iz EU, čuli su se glasovi koji govore o novoj represiji nad ovom manjinom u Srbiji. To su samo različita mišljenja koja ne preovlađuju, smatra Bujošević. „Voleo bih da vidim kako bi reagovale druge države, ako bi recimo Katalonci ili Baskijci podigli spomenik svojim teroristima“, kaže urednik „Politike“. Ipak, ostaje činjenica da u tri opštine na jugu Srbije većinsko stanovništvo čine ljudi koji žele da dižu spomenike teroristima. „U narednom periodu će u Bujanovcu, Preševu i Medveđi dominirati albansko nezadovoljstvo. Ni država Srbija, kao ni bilo ko, ne može da asimiluje i usisa jednu zajednicu koja to ne želi. To je problem koji i zapadnoevropske zemlje imaju sa muslimanima, a te zemlje imaju i više civilizacije, kulture i ekonomskih mogućnosti da ljude uklope u društvo. Uprkos tome, ne uspevaju u dovoljnoj meri“, zaključuje Bujošević.

Autor: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković